Српска дијаспора разговарала са амбасадором БиХ у Америци Бојаном Вујићем

Организација "Српско-америчка конференција лидерства" из Чикага организовала је састанак преко интернета са Њ.Е. Бојаном Вујићем, амбасадором Босне и Херцеговине у Америци, 11. маја ове године. Састанку су присуствовали представници српских организација, друштава, истакнути појединци и други гости из целе Америке. У име Српског народног савеза, најстаријег српског добротворног друштва у Америци које постоји од 1901. године, био је присутан Милош Растовић, координатор за културу.

Александар Ђуричић, председник "Српско-америчке конференције лидерства", захвалио се свим учесницима овог састанка и истакао да постоје области живота које уједињују сва три народа Босне и Херцеговине, као што је економија.

Илијана Тодоровић, потпредседник законодавних послова "Српско-америчке конференције лидерства" и модератор састанка, водила је разговор. Ево неких делова интервјуа. 

Бојан Вујић је некадашњи тениски шампион Југославије (1992 - 1993) и први играч Дејвис купа тима Југославије (1992 - 1996). Био је такође селектор тениске репрезентације Босне и Херцеговине (2004 - 2009). Септембра 2019. године је постао амбасадор Босне и Херцеговине у Америци. О начину на који тениско искуство играча и тренера може помоћи у дипломатији, Њ.Е. амбасадор Вујић каже:

„Био сам професионалан тенисер много година и играо на професионалним првенствима као што су Гренд слемс и Дејвис куп. Увек сам осећао да сам амбасадор своје земље. Где год да идеш, без обзира да ли губиш или побеђујеш, ти си амбасадор своје земље. Тенис је снажан, стресан и захтеван спорт који захтева дисциплину, концентрацију и стратешко размишљање. На овај начин је веома сличан дипломатији јер веома често менталне игре у тенису важе и у дипломатији. Као селектор тениске репрезентације Босне и Херцеговине често сам комуницирао са међународним званичницима и различитим представницима. То је било веома корисно за изградњу чврстог темеља мог садашњег позива амбасадора Босне и Херцеговине. Поседујем велико самопоздање у обављању овог посла као амбасадор у Вашингтону."

 Колики је број држављана Босне и Херцеговине у Америци? Да ли мислите да ће предстојећи попис становништава у Америци показати већи број у односу на претходне пописе?

„На основу информација које поседујем верујем да је број држављана Босне и Херцеговине у САД-у око 120.000 чију већину чине Бошњаци. Међутим, ако узмемо у обзир претходне генерације исељеника, тада је број најмање два пута већи. Верујем да је српска заједница најбројнија у САД-у. Очекујем резултате од предстојећег пописа становништава у САД-у који ће бити користан извор информација за рад наше амбасаде."

 Вашингтон је домаћин не само америчкој Влади, већ и Светској банци и Међународном монетарном фонду. Да ли Ваша амбасада одржава контакте са њима или сличним институцијама и у којем правцу се развија та сарадња?

„Имамо именованог дипломату који је задужен да ради, надгледа и комуницира са међународним финансијским институцијама. Међутим, најважнија комуникација са овим институцијама се одвија кроз Владе ентитета (министарство финансија Републике Српске, министарство финансија Федерације и Савет министара као заједничке државне институција). Сарадња са овим институцијама је веома добра. Притисак реформи је створио реалне изазове за Владине институције и њихове представнике. За време реформи и периода транзиције у економији мере штедње најчешће погађају обичне људе на најтежи начин.

Под притиском да унапредимо и смањимо број Владиних институција јесу кључни захтеви Међународног монетарног фонда и Светске банке. То је посебан изазов у нашим државним структурама јер имамо заједничке институције Босне и Херцеговине, две ентитетске Владе, десет кантонских Влада у Федерацији и многе општинске и локалне власти. Ово ствара велик број запослених у јавном сектору и на жалост вишак одговорности који троши наше ресурсе одуговлачећи завршетак одређеног посла. Често оба ентитета, посебно Република Српска, су фрустрирани колико времена је потребно да прође да би се примениле неопходне мере у склопу економске реформе.

Република Српска је посебно фрустрирана јер је велик број запослених у јавном сектору увећан на преко 22.000 што је више него што је био целокупан број запослених у институцијама бивше социјалистичке федеративне Југославије. Као што се може видети постоје велики изазови како да се ураде економске реформе које су кључне за сарадњу са Међународним монетарним фондом и Светском банком. Ми у амбасади радимо све што је у нашој моћи да одржавамо добру комуникацију и односе са обе ове важне институције за економске реформе."

 Који су били главни циљеви и планови Ваше Амбасаде у привлачењу страних инвестиција тј. посебно америчких инвестиција у Босни и Херцеговини пре пандемије Ковид-19?

„Наша Амбасада не поставља циљеве за привлачење страних инвестиција у Босни и Херцеговини или ентитетима. Наша одговорност је да спроводимо приоритете и планове прописане од стране Председништва Босне и Херцеговине и Савета министара. Ово највише подразумева обезбеђивање информација и кључних контаката са могућим улагачима на правовремени начин. Ми повећавамо и помажемо комуникацију са могућим америчким улагачима како би добили више знања о веома сложеном систему управљања, стручности и одговорности Владиних институција на сваком нивоу Босне и Херцеговине. Радимо веома блиско са институцијама на сваком нивоу власти и имамо добру сарадњу са Владама ентитета. Под мојим вођством смо развили веома добру сарадњу са колегама Канцеларије Републике Српске за сарадњу, трговину и улагања у Вашингтону. Одређен број америчких фирми тренутно улаже и ради у Босни и Херцеговини. Недавно су америчке фирме Ен ци ар из Атланте и Форчун 500 развили јак центар у Бања Луци који показује да америчке фирме цене могућности за посао понуђене од стране Републике Српске и Босне и Херцеговине."

 Колико је пандемија Ковид-19 имала утицај на рад Амбасаде Босне и Херцеговине и Ваше дужности као амбасадора?

„Наравно да је ова пандемија закомпликовала рад наше Амбасаде. Дипломатске односе обављамо готово искључиво телефоном или електронском поштом. Морали смо да подесимо наш рад у складу са владама САД-а и града Вашонгтона као и са одлукама институција Босне и Херцеговине. Ова ситуација је створила велике изазове у обављању нашег свакодневног послова, а посебно што смо спречени да одговоримо захтевима за индивидуалне састанке у вези конзуларног посла. Ипак, настављамо наш рад на одговоран начин који је прилагођен овим ванредним условима проузрокован пандемијом коронавируса."

 Колико је била стабилна економија Босне и Херцеговине пре пандемије? Какви су били економски услови за улагања, бруто домаћи производ, незапосленост и инфлација пре пандемије?

„Уопштено говорећи, упркос изазовима насталим због несигурности на тржишту енергената и у односима са главним члановима међународне заједнице, свеукупна сиутација у Босни и Херцеговини је стабилна и економске реформе у сагласности са Међународним монетарним фондом и Светском банком се примењују. Главни економски циљ је био да се настави сарадња постигнута са Светском банком да је Босна и Херцеговина "постала виша средње развијена земља по питању прихода што је постигнуто великим напретком од средине 1990. године." Чак и пре пандемије, Босна и Херцеговина је морала да се прилагођава променљивим водама међународних односа у вези царина између САД-а и Кине, трговинским напетостима између САД-а и Европске уније која је најважнији економски партнер Босне и Херцеговине, као и одлазак специјализованих радника из оба ентитета Босне и Херцеговине у Европску унију. Такође, морали смо да се суочимо са несигурношћу која је створена унутар Европске уније након Брегзита и од замора Европске уније од политике проширења која је сада дошла до новог курса са новим обавезама земаља које желе бити чланови Европске уније. То је разлог зашто је бруто домаћи производ пао са 3.6% у 2018. години на 2.9% у 2019. години. Упркос стабилној и позитивној економској ситуацији унутар Босне и Херцеговине, постојао је одређен број фактора који су смањили наше ресурсе и капацитет и ограничили наш економски раст и пре ове пандемије."

 Босна и Херцеговина је међу десет земаља које ће примити финансијску помоћ од Европске уније. Планирана је финансијска помоћ од 250 милиона евра. Како ће се ова финансијска помоћ користити и да ли постоје неки скривени захтеви у оквиру уговора за ову помоћ којих бих грађани требали бити свесни?

„Одлука како ће се помоћ од Европске уније поделити ће бити донета од свих представника власти на сваком нивоу унутар Босне и Херцеговине и она ће бити вођена њеним Председништвом, Саветом министара и Владом ентитета. Договором између кључних политичких представника три конститутивна народа Босне и Херцеговине и два ентитета ће одредити како ће помоћ бити подељена. Нисам укључен у овај процес доношења одлука јер сам амбасадор у Америци, али колико знам нема неких скривених захтева у уговорима са Европском унијом."

 Међународни монетарни фонд је одобрио помоћ Босни и Херцеговини у износу од 333 милиона евра. Колико сам разумела 38% од ове суме ће добити Република Српска, а 62% иде Федерацији Босне и Херцеговине с тим што ће оба ентитета да дају 0.5% Брчком округу. Како ће се ова средства користити?

„Све одлуке о подели средстава ће бити донете од стране представника власти на сваком нивоу унутар Босне и Херцеговине вођене Председништвом, Саветом министара и Владама ентитета. Договорима између главних политичких представника три конститутивна народа Босне и Херцеговине и два ентитета ће одредити приоритете и како ће се помоћ трошити. Помоћ ће бити коришћена ради стабилизације економске ситуације и да се надоместе губици у нашим буџетима и главним делатностима. То ће помоћи наш економски опоровак када се мере као што су друштвена удаљеност и затварање делатности које нису приоритет буду укинуте."

 Колико Босна и Херцеговина зависи од стране помоћи одређених земаља, а колико од дијаспоре?

„Уколико узмемо у обзир да је бруто домаћи производ Босне и Херцеговине мало већи од 20 милијарди долара, тада можемо рећи да је помоћ од наших међународних партнера вођена Европском унијом веома значајна за наш напор да унапредимо и ојачамо економски потенцијал, повећамо и побољшамо управљање. Босна и Херцеговина је примила помоћ од 2014. године од фондова Европске уније, земаља чланова Европске уније, САД, Јапана, Турске, Србије и Хрватске. Само Европска унија је у том периоду дала преко 550 милиона евра помоћи у седам сектора (демократија и управљање; владавина закона и основна права; стручност и иновација; образовање, запосленост и друштвена политика; превоз; околина, климатске акције и енергија; и пољопривреда и сеоски развој). Све ове области су од значаја за наше реформе и захвални смо за помоћ од стране наших пријатеља и партнера. Начелно смо сагласни са овим приоритетима, али понекад политичко условљавање од Европске уније и САД-а ствара додатни притисак на наше друштво што може довести до прекида у подршци реформама, посебно када политика и избори унутар Босне и Херцеговине онемогућавају остваривање приоритета у реформама."

 Које економске мере Босна и Херцеговина планира да предузме након пандемије у циљу опоравка привреде?

„Политика ће бити подешана на начин који сам већ описао на свим нивоима власти унутар Босне и Херцеговине вођена Председништвом, Саветом министара и Владама ентитета. Договором између главних представника три конститутивна народа Босне и Херцеговине и два ентитета ће бити одређен правац акција које ће бити предузете у одређеном временском периоду. Неколико представника у Босни и Херцеговини се залажу за брз одговор у вези економског опоравка. Милорад Додик, српски члан Председништва Босне и Херцеговине, је веома активан у руковођењу не само борбе против пандемије, већ и у одлучним акцијама за најбољи положај заједничке државе у економском опоравку. Он се посебно заложио за смањивање притиска на мале предузетнике и велике фирме кроз повећану фискалну еластичност и смањивањем или одлагањем плаћања пореза. Такође је одбио оснивање нове Владине институције у заједничкој држави која би још више увећала непотребне бирократске препреке и трошкове заједничких институција који су већ надувани. Постојеће институције су способне ако им политика дозволи да управља текућим одговорностима у помоћи економском опоравку."

 Ситуација за долазећим мигрантима у Босну и Херцеговину је поделила јавност. Неки сматрају да им је потребно помоћи у овим временима, док други сматрају да је то више безбедносни, а не хуманитарни проблем. Какво је мишљење државе у вези овог проблема и да ли она може да држи ствари под контролом?

„То је другачији изазов за економску и политичку стабилност Босне и Херцеговине. На жалост пандемија је засенила овај проблем и земљама на првој линији је остављен овај проблем на терету у последњих неколико недеља. Срећна околност је да је број миграната значајно опао на нашим границама у ово време. Међутим, очекивања су да ће њихов број драматично да се повећа за време лета када се економски услови у земљама њиховог порекла увелико погорша. Неколико представника су заузели одлучан став о потреби да се боље припреме и да раде на овој претњи узимајући ограничене и одлучујуће акције на граници укључујући и протеривање. Милорад Додик, српски члан Председништва Босне и Херцеговине, и Фахрудин Радончић, министар безбедности у Влади Босне и Херцеговине, су били најгласнији упозоравајући да овај проблем може економски опоравак од пандемије избацити са колосека. Извините што понављам, али одлука о овоме ће бити донешена на свим нивоима власти унутар Босне и Херцеговине вођена Председништвом, Саветом министара и Владама ентитета. Договором између главних политичких представника три конститутивна народа Босне и Херцеговине и два ентитета ће одредити курс акција које ће бити предузете."

 Проблем у Босни и Херцеговини су и мини хидроцентрале. Постоје протести да се стави мораторијум на изградњу мини хидроцентрала. Шта нам можете рећи о томе?

„Овај проблем није нешто што је везано за моју позицију амбасадора нити сам упућен у детаље овог проблема. Међутим, то је изазов за многе земље у развоју који се суочавају са потребом да пронађу равнотежу између потребе за развојем већих капацитета обновљиве енергије која више може да приушти и у исто време да заштити природне лепоте и изворе који су такође могући економски чинилац развоја туризма. Мој родни град, Бања Лука, предузима велике кораке да заштити реку Врбас и уложио је пуно у спречавању поплава, али исто тако и у привлачењу туристичке понуде и међународних спортских такмичења као што су светски куп у кајаку и првенство Кенинг."

 Према закону Босне и Херцеговине, локални избори би требали да се одрже 4. октобра ове године и Централна изборна комисије би требала да изда обавештење о изборном процесу до 7. маја. Да ли ће избори бити одржани како је предвиђено?

„Упркос томе што суд треба да одговори на неколико значајних питања у вези избора, постоји сагласност међу најважнијим политичким партијама да избори треба да се одрже како је и предвиђено или би требали бити одложени за краћи рок. Верујем да је могућ договор међу најважнијим политичким представницима и да је могуће организовати локалне изборе само ако такав договор буде постигнут у наредних неколико недеља."

 Постоје организације у САД као што је "Српско-америчка конференција лидерства" која има за циљ да гради мостове између отаџбине и дијаспоре. Колико мислите да су важне у неговању сарадње и које су добробити оваквих организација за унапређивање односа?

„Ценим и поштујем Ваш рад и сличних организација које су основане да организују наше заједнице у САД-у. Јаке етничке организације у САД-у омогућавају да се наш глас боље чује, посебно у Конгресу. Такође, омогућава лакшу и делотворну комуникацију између наше амбасаде и дијаспоре коју ми обезбеђујемо на различите начине. Ваше и сличне организације су суштинске за одржавање и чување нашег идентитета у САД-у. Ви се можете увек ослонити на мене и особље наше амбасаде у доброј вољи и помоћи Вашем труду као што је овај данас. Желим Вам успех у раду и да се ускоро сретнемо било у Вашингтону или Чикагу."

На крају интервјуа Њ.Е. амбасадор Вујић је поручио свим грађанима Босне и Херцеговине и целом свету да остану код куће како би били безбедни у ово доба пандемије, као и да  председник Трамп са својим тимом ради одличан посао.

"Надам се да је најгоре време иза нас и да ћемо за пар недеља сви бити слободни", поручио је амбасадор Вујић. 

субота, 27. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво