Београђанка у Италији: Улице су и даље сабласно празне

Београђанка Мирјана Пузовић, која више од 15 година живи у Леку, градићу на обали језера Комо у Италији, каже да, иако су ублажене мере карантина, мало ко излази на улице без преке потребе и да је јасно да људи и даље страхују од заразе.

"Од 4. маја дозвољено је да изађемо из својих домова, али уз препоруку да то не чинимо без преке потребе. Отворени су и паркови, дозвољено је самостално бављење рекреацијом, опет раде књижаре, кафићи, ресторани, пицерије и посластичарнице, али углавном кућну доставу. Ипак, моји суграђани нису искористили могућност да после три месеца изађу на улице или у паркове. Шетајући улицама и поред језера око којег је увек било људи, нисам срела скоро никог. Град је сабласно празан, људи и даље страхују од заразе", прича Мирјана за Танјуг о томе како је у Италији након што је проглашено ублажавање мера кретања.

И даље се из куће може само уз "аутосертификат", који морате да имате код себе ако вас заустави полиција и затражи да га покажете, а у којем пише објашњење кад сте пошли и где, каже Мирјана и додаје да је у центру града још много тога затворено.

"После тих шетњи градом осећам се тужно. Време је дивно, скоро летње, обично је много људи, деце, жамора и смеха... А сада је тихо и празно...Заиста сам очекивала да ће одмах после укидања тоталног карантина бити више света, барем у парковима и поред језера, али скоро да нема никога. Сретала сам само маскиране људе, јер је и даље обавезно ношење маски и рукавица, чак и на улици. Мислим да људи још не знају шта се све сме, а шта не, а плаше се вируса, али и казни које се крећу од 300 евра за први прекршај и расту са сваким следећим и до 3.000", каже МИрјана Пузовић.

И даље је на снази социјално дистанцирање. У посету можете да идете само онима с којима имате "јаке емотивне везе", а то су родитељи, деца, баке и деке, партнер, али не и пријатељи, објашњава наша сународница.

"Превоз ради, али у другачијем режиму од уобичајеног. Да није тужно, било би ми смешно што је у аутобусу дозвољено да седи 15, а стоји три путника", каже Мирјана.

Наводи да су она и њена породица решили да не дозволе да осећају ни страх, ни депресију због тога што су затворени и што је вирус заиста озбиљна претња, већ да искористе време за читање, дружење и гледање филмова и серија које су пропустили.

"Чим је књижара отворена, частила сам себе једном књигом, у овим временима морате да пронађете нешто што вас чини срећним, ма како то мало било", закључује Мирјана Пузовић са жељом да се што пре отворе границе и посети маму и људе које воли у Србији, јер јој, како каже, највише недостаје да седи с пријатељицама у кафићу и уз причу и смех попије београдску кафу.