Сестре Вељковић на онлајн вези

Успех свог бренда Sister Code објашњавају интеракцијом швајцарског квалитета и српске креативности. Бојана живи и ради у Цириху, а Владана у Књажевцу и Београду. Поред бренда, уређују и модни портал FashionMag42.

Владана је у самоизолацији од 11. марта, вратила се из Београда у Књажевац, да буде са супругом Дејаном.

"Морам признати да ме је ова ситуација приморала да реорганизујем своје дневне активности. Мој посао као новинарке и дизајнерке захтева да сам већим делом на терену. Када је мој лет за Цирих отказан и када сам завршила са пословним обавезама у Београду, мој супруг Дејан је дошао по мене и вратили смо се у нашу кућу у Књажевцу. 

Од како је уведена забрана кретања, двориште је наш прозор у свет. Изолацију лако подносим, јер ми боравак напољу помаже да прегурам дан. Једном недељно, некад и два пута одлазим у град у набавку. Због увођења драстичних мера, грађана је све више у дугачким редовима за банке, поште, радње...

Што се тиче посла, покушавам да се држим испланираног распореда, али ових дана све је импровизација. Имам доста планова са сестром Бојаном у вези покретања емисије ФМ42 магазин и лансирања линије аксесоара од коже за наш бренд Sisters Code Atelier.

Свакодневно сам у контакту, преко видео позива, са старијом сестром Иваном и родитељима који се налазе у Ариозони, Бојаном која је у Цириху и пријатељима. Имам ту привилегију да мој муж Дејан Гвозден, музичар и фронтмен групе "Кристали", одржи мини концерт само за мене. Тренутно ради на новим песмама, па и ја уживам док их слушам.

Надам се да ће ускоро живот кренути да се враћа у нормалу и да ћемо се вратити нашим активностима. Моја препорука осталима је да покушају да гледају на све са ведрије стране, јер ово не може вечно да траје", поручује Владана.

Владанину сестру близнакињу и пословног партнера, Бојану Вељковић Томић, почетак пандемије коронавируса затекао је у Цириху, где живи са породицом. Сусрет са сестром одгођен је за који месец.

"Мој се живот и није пуно променио, годинама сам радила у home office-у, док нисам постала office manager concept stora Journey ONE у септембру прошле године.

Не знамо још увек када ћемо моћи да се вратимо у потпуну нормалу, тако да мењамо стратегију пословања како би се прилагодили новонасталој ситуацији и започели неко ново пословно путовање.

Такође, мислим да је важно направити баланс, угасити ТВ и само пратити неке позитивније вести, колико се опоравило људи, докле су стигли са истраживањима... Није то бег из реалности, али добро је направити дистанцу и посветити се себи и својој породици, пријатељима.

Наш син Лео иде у француску школу која је све одлично организовала за врло кратко време. Настава почиње ујутру од 9.00 и траје до 15 часова, поделили су их у 6 груопа и учитељице су на видео чету увек са двоје или троје деце сваког дана по 30 минута за француски, математику, географију. Немачки имају посебно са другом учитељицом два пута недељно по сат времена, задаци им стижу на iPad уређаје које су добили од школе. У време радних сати стижу им задаци које раде на таблетима и потом преписују у своје радне свеске и шаљу учитељицама на e-mail.

Мој супруг Дражен има ИТ фирму и за њега се скоро ништа није променило, осим да када иде на посао аутом нема више великих гужви на путу.

Једном недељно идемо у набавку и то нам је прилика да се лепо обучемо и средимо, јер, ипак, и то је нека врста изласка. Не гомиламо храну, ни алкохол, већ купујемо за наредну недељу или две. Радујемо се сваком викенду, ако је сунчано време, будемо на крову зграде, направимо роштиљ преко дана, увече погледамо неки филм заједно или играмо Sony Play Station.

Сви смо свесни ситуације, али треба позитивно гледати на ствари и када је најтеже. Мислим да ће све ово потрајати још неко време и зато је важно да будемо сложни и истрајемо у овој борби.