Човечанство се бори против заједничког непријатеља

"Тренутно се налазим у самоизолацији. Излазим само по потреби у куповину за себе и људе који живе у мојој околини, а који нису у прилици да изађу напоље, јер спадају у ризичну групу. Супруг, ћерка и ја смо се организовали, па се смењујемо у достави потребних намирница комшијама. Треба бити хуман и помоћи онима који нису у прилици да се старају сами о себи. Људи треба у овим временима да покажу солидарност и одговорност према себи и другима", поручује књижевница Светлана Матић из Беча.

Не пада ми тешко самоизолација, јер сам свесна да једино ограничење социјалних контаката, може да нас спаси од ове пошасти. Свакодневно правим план активности за наредни дан и тако побеђујем лоше емоције, којима не дозвољавам да ме победе. Имам више времена за читање књига, које нисам стигла ни да прелистам, а стоје већ годинама на полицама. Бавим се и кућним пословима, кувам омиљена јела укућанима и класификујем своју гардеробу. Слушам тиху музику и чујем се свакодневно са фамилијом у Србији и пријатељима телефоном и путем друштвених мрежа.

Имам више времена за породицу, што у претходним годинама велике ангажованости на професионалном и стручном плану, није био случај. С обзиром на то да имам у стану теретану, укључила сам обавезну физичку активност у свој дневни ритам, за коју у протеклом периоду, нисам имала довољно времена, а ни воље.

Гледам и ТВ програм и пратим најновије информације, али не претерујем у томе, јер ме бројке умрлих и заражених у Аустрији, Србији и свету, увек изнова узнемире. Вирус Ковид 19 је глобални проблем, јер се ретко кад у људској цивилизацији десило да се читава планета бори против истог, невидљивог и смртоносног непријатеља.

Иако је Кина прогласила крај пандемије и са светом поделила своја искуства, борба још увек није готова. Чини се да је борба против вируса освестила и ујединила исток и запад, Америку, Кину и Русију, јер вирус не познаје нације, боју коже, религију, годину старости, пол, државу. Свако од нас може да постане жртва.

Здравствени системи појединих земаља су доживели крах, јер нико није био спреман за појаву ове опаке болести. Многи су остали без посла, па су се државе потрудиле да системом додатних финансијских подстицаја и мера, помогну малим и средњим предузећима и компанијама, као што је то случај у Аустрији и Америци, како би се након поражавајућег утицаја короне на светску економију и живот вратио у нормалне токове.

Зато радује иницијатива доношења мера за глобалну политичку солидарност, коју је покренуо Владимир Путин. Такође и хуманитарна помоћ коју је Русија упутила Америци, говори о отопљавању односа између супер сила, које су најзад схватиле да морају да уложе заједничке напоре и обједине ресурсе у проналажењу вакцине, на чему се интензивно ради у многим државама света. Мислим да је време да треба прећи преко подела и да заједничка борба против Ковида 19 нема алтернативу. То може да послужи као добра основа за прекидање ратова и подела у свету, укидања неправедно уведених санкција појединим земљама, престанак анти руског курса ЕУ, посебно од стране Италије, која је велику хуманитарну и људску помоћ добила од Русије, оживљавање светског банкарског система, политичку и хуманитарну солидарност, бољи и праведнији свет. Након победе над вирусом, почеће да се пише нова историја света. Политички аналитичари говоре да је извесно и могуће да се створи Унија САД, Русије и Кине и самим тим и увођење једне нове заједничке валуте.

Очекујем у будућности један потпуно другачији свет за науку и технологију, економију и привреду, више превентивних мера у области медицине. Стручњаци говоре да су заразне болести у 20. веку однеле више људских жртава него многобројни ратови, а да се у јавности о томе јако мало зна. Мислим да би из преживљеног требало извести одређене поуке. Треба да живимо у складу са природом и да јој се прилагодимо, водимо рачуна о загађености, јер у супротном, вратиће нам се немар и бахатост као бумеранг. Можда ћемо после пандемије бити паметнији, богатији за још једно горко искуство.

Треба да вреднујемо оно што имамо, да се вратимо традиционалним и највећим вредностима, а то су породица, здравље, љубав и поштење.

Изазови су свакога дана испред нас. Слушајмо струку, држимо физичку дистанцу, користимо заштитне маске, рукавице, средства за дезинфекцију и останимо код куће. Нема изговора, потребна нам је непрестана будност, максималан опрез, брига и пажња, јер ово је само привремено стање које ће проћи.

Издржимо сада, да би нам наредних месеци било боље. Не треба да дозволимо да због тренутка среће и непоштовање мера предострожности, дођемо у ситуацију да угрозимо свој и туђи живот, а да се онда горко кајемо.

Јер, како Леонардо да Винчи рече: "Онај ко не цени живот, није га ни заслужио."