"Челични" човек Зоран Николић

Због његових спортских обавеза нисмо имали прилику да га упознамо, али од његових рођака који живе у Будимпешти сазнајемо да сваки слободан тренутак проводи у свом родном селу.

Почео је да вози бицикл када је имао 10 година (по узору на старијег брата који волео да прави „туре" разних дужи на око језера Балатон). Као гимназијалац и члан кајакашког клуба редовно је тренирао, а на тренинзима се увек - трчало...

Осам година се активно такмичио у бициклизму, а триатлоном је почео да се бави пре пет година. За такмичење под називом Ајронмен на енглеском, дакле „Челични човек" на српском, у Будимпешти је први пут чуо преко радија и јако му се допало. Када се уписао на факултет, учланио се у пливачки клуб - како би научио да плива! Следеће године већ се у овом спорту такмичио у мађарској метрополи и постигао солидне резултате, да би му се потом и - потпуно посветио!

Ово врло захтевно такмичење, са стоји се од три дисциплине: 3,8 км пливања, 180 км вожње бициклом и 42,2 км трчања, које се, овим редом - раде једна за другом! На ова квом такмичењу уопште није лако стићи ни до циља, а камоли победити...

Али, младом спортисти крајем прошле године успело је нешто што многи никада не досањају у било ком спорту којим се баве. На првенству Европе у румунском граду Тиргу Мурешу освојио је титулу најбољег триатлонца на Старом континенту у 2019. години. Убрзо потом успео је да победом у Малезији (на острву Лангкави) оствари свој четворо годишњи план и квалификује се за „Ајронмен", Светско првенство на Хавајима на којем ће представљати Мађарску.

За лист „Чипске новости" Зоран овим речима описује своја искуства из Малезије:

"Такмичење је одржано 26. октобра. Стигли смо две недеље раније, да би смо се аклиматизовали, физички и психички припремали за велики на ступ. На дан такмичења, пробудио сам се у 4 часа ујутру и са својом вереницом Дором попио кафу, појео уобичајени доручак, који се састојао само од тестенина и пошао на место одакле се креће с пливањем", каже Зоран.

Оно се састојало од два круга, први је, каже, отпливао добрим темпом, а у другом му је морска вода ушла у наочаре и почеле да му пече очи.

"Ипак сам из воде изашао заједно с прваком Азије! Следећа дисциплина, вожња бициклом, одлично ми је успела, све је ишло по плану, али сам последњих 30 км једва чекао - трчање. Прва два километра сам добро трчао, све до прве станице за освежење, после које сам испустио кутијицу са сољу, па ми је окрет којим сам је подигао - изазвао грч у левој нози. На срећу, брзо су ме пустили да наставим такмичење, али сам све време осећао грчеве у обе ноге! Када сам стигао на циљ, нисам био свестан да је крај. Пао сам и чекао да стигне Дора, да одемо у собу", каже Зоран.

Наредног дана је одржана церемонија доделе на града.

"Тек када сам добио златну медаљу, почео сам да схватам шта се дешава и одахнуо сам, јер ћу учествовати на Светском првенству на Хавајима, у октобру", каже Зоран.

На том путу ће га пратити и чланови породице, а он је (упркос проглашеној пандемији корона вируса у Мађарској) врло савесно већ отпочео са уводним припремама за скуп најбољих триатлонаца планете, али и са допуњавањем свог пула спонзора, док му и факултет излази у сусрет допунским роковима за полагање испита.

Мештани Чипа (у којем живи свега двадесетак српских породица) врло су поносни на свог Зорана и његове успехе који захтевају велику дисциплину, издржљивост и посвећеност да би се стигло до жељеног и великог циља, а постао је узор и великом броју деце не само у жупанији Пешта, већ и широм Мађарске.