Реал Мадрид: Краљевски клуб за Србе

Радомир Антић, који је рођен у Житишту 1948. године, играо је фудбал у београдском „Партизану". Тренерску каријеру у Шпанији је започео 1978. године када води ФК "Реал Сарагоса". Овом клубу се враћа у сезони 1988-1990. и из њега прелази 1991. године у краљевски клуб "Реал Мадрид". У најбољем клубу на свету радила су тројица наших тренера и играли десеторица фудбалера, са променљивим успехом.

Као тренер "Реала" Антић је у марту 1991. преузео место првог тренера "Реал Мадрид" од Алфреда Ди Стефана. "Реал" је водио на последњих 12 утакмица у првенству, у којима је успео да дође до трећег места на крају сезоне, чиме је изборио пласман у УЕФА Куп.

Антић је водио екипу и у првом делу наредне сезоне, на укупно 19 утакмица. За "Реал" су тада играли Емилио Бутрагењо, Мичел, Фернандо Јеро, Мануел Санчиз и Георги Хаџи. На Антићево инсистирање у клуб су дошли Роберт Просинечки, који је претходне сезоне освојио са "Црвеном Звездом" Куп шампиона 1991, као и млади и талентовани Луис Енрике, из Спортинг Хихона.

Тадашњи председник клуба Рамон Мендоза, довео је Леа Бенхакера на место спортског директора. Бенхакер није био задовољан Антићевим начином вођења екипе, па га је након неколико недеља, средином јануара 1992. отпустио. У том тренутку, "Реал" се налазио на првој позицији на табели, са седам бодова предности у односу на другопласирану "Барселону".

Потом је Радомир Антић водио фудбалски тим "Овиједа" (два пута), "Атлетико Мадрида" (три пута), "Барселону", "Селту", Србије и кинеских клубова Шандонг Луненг и Хебеи. Антић био је проглашен за најбољег тренера у Шпанији за сезону 1995/96. У фудбалску пензију отишао је 2015. године.

Краљевски фудбалски клуб „Реал Мадрид" основан је 1902. године. У Прву лигу Шпаније улази 1928. и данас је најуспешнији фудбалски тим на свету. У најбољем клубу на свету радила су тројица наших тренера и играли десеторица фудбалера, додуше, са променљивим успехом.

Пре Антића на клупу главног тренера „Реал Мадрида" сео је селектор „црвено- белих" Миљан Миљанић (1930-2012.)

„Чича" како су играчи и навијачи звали Миљанића, отишао је као тренер на привремени ард у иностранство баш у Мадрид 1974. године. С тигао је у "Реал" на позив председника клуба Сантијага Бернабеуа. Са собом је Миљанић довео Срећка Радишића, кондиционог тренера. Клуб је иза себе имао очајну сезону коју је завршио као осмопласирани у Примери. Миљан је планирао д ау клуб доведе Драгана Џајића, тада најбоље лево крило на свету. План му с еније остварио. Наредне три фудбалске сезоне Миљанић је веома успешно водио краљевски клуб.

Са ФК „Реал Мадрид" Миљан Миљанић је освојио дуплу круну, шпанско првенство и куп, у сезони 1974/75. године. Трећу сезону је завршио као девети и то је уздрмало његов статус, а након пораза на почетку сезоне 1977-78. од "Саламанке" уследио је растанак са "Реалом". Миљан Миљанић је био успешан европски тренер. Одликован је Орденом ФИФА за заслуге у развоју фудбала.

Чувени војвођански тренер Вујадин Бошков (1931-2014) је у "Реал стигао" 1979. године након успеха са вођењем фудбалера шампиона лиге ФК "Сарагоса". Већ у првој сезони Бошков је са краљевским клубом освојио дуплу круну. Водио је тим у финалу Купу европских шампиона, када је "Реал" био поражен од "Ливерпула". У трећој години свог мандата, Бошков је са "Реалом" освојио фудбалски Куп краља Шпаније, да би на крају сезоне 1981-82. напустио Мадрид.

Главни град Шпаније има мало Срба, око 600. Срби у Мадрид у већем броју пристижу највише између два светска рата, током Шпанског грађанског рата и крајам 20. века. Павле Каровић (1890-1963.) био је овде после изласка из нацистичког логора и живео као емигрант и писац. 

Наши људи у Мадриду су већином бизнисмени, спортски стручњаци и играчи фудбала и кошарке, грађевинари и интелектуалци, дипломате, писци, новинари, професори и студенти. Највише мадридских Срба било је запослено управо у Краљевском фудбалском клубу "Реал Мадрид", укупно њих тринесет.

Поред тројице фудбалских тренера у "Реал Мадриду" су "радили" и фудбалери српског порекла Јанковић, Спасић, Петковић, Баљић, Огњеновић, Мијатовић, Јовичевић, Просинечки, Модрић, и данас Јовић.

"Звездин" фудбалер Милан Јанковић играо је за "Реал" у сезони 1987-88. и на 45 утакмица постигао пет голова. Био је стандардан члан првог тима. Као везиста Јанковић је играо са врхунским фудбалерима, као што су Гордиљо, Мичел и Мартин Васкез, који су "хранили" употребљивим лоптама нападаче Бутрагења и Уго Санчеза. Ту генерацију фудбалера "Рерала" називали су Лос Меренгуес, по једном латино плесу, а све због атрактивности и лепоти њихове игре.

"Партизанов" дефанзивац Предраг Спасић је играо у Мадриду две сезоне (1988-1990). Није се прославио, јер је на 25 мечева, постигао је један аутогол и зарадио 6 жутих картона. У међувремену, у другом тиму "Реала" играо је млади Игор Јовичевић, али је после 79 мечева отказао ангажман због тешке повреде колена.

Роберт Просинечки је прешао 1991. године из "Црвене Звезде" у "Реал" и у 55 утакмица постигао 10 голова. Најављен као најблиставији драгуљ српског фудбала, али због повреда није пружио оно што се од њега очекивало.

Просинечког је у првом тиму краљевског клуба 1995. заменио Дејан Петковић. Одигаро је за "Реал" само пет утакмица, јер је чешће даван другим тимовима на позајмицу. Отпуштен је 1997. године.

Најбољи наш фудбалер у краљевском тиму је био Предраг Мијатовић. Он је за "Реал" наступао од 1996. до 1999. године. У 90 утакмица 30 пута затресао је противничку мрежу. Мадриђани су 1998. године управо голом Мијатовића победили "Јувентус" у финалу Лиге шампиона и после 32 године поново постали прваци Старог континента. Мијатовић је потом окачио копачке на клин и постао једа од директора најбољег фудбалског клуба на свету.

Перица Огњеновић, брзо крило "црвено-белих" није се прославио у Мадриду. Играо је две године и на 22 меча, дао само један гол. Напустио је "Реал" 2001. године. Нажалост, фудбалери Предраг Спасић, Дејан Петковић и Перица Огњеновић су увршћени на листу "11 највећих промашаја Реала" из Мадрида.

Образ су српског фудбалског умећа у најбољем клубу на свету спасли последњих година Лука Модрич, чија је мајка Српкиња, и београдски млади фудбалер Лука Јовић, који је плаћен невероватних 60 милиона евра. На дведестак мечева за краљевски клуб Јовић је дао једна гол, а многе прилике за згодитак је промашио. Како је младост на његовиј страни, вероватно ће подићи углед српских "радника" у краљевском клубу из Мадрида.