Доба короне: Изазов је стално бити у кући

Захваљујући њима сазнајемо где је несташица тоалетног папира, а где не; ко поправља свој чамац, а ко слика; где се пријавило највише волонтера да помогну држави и где можете купити само 5 производа по особи.

 Срђан Пантић, Android Developer, Netflix, Санта Клара, Америка

Код нас углавном нема панике, мада има забринутости - колико ће изолација да траје. Углавном због новца. Нетфликс је почетком марта затворио пословне зграде и наредио свима да раде од куће.

У радњама је доста добро стање. После почетног таласа када су опустошили фрижидере са замрзнутом храном и све врсте воде и наравно тоалетни папир, стање се нормализовало. Има свега осим тоалетног папира! Највећи је проблем што се дуго чека да се уђе у радњу - са обавезним размаком од 2 метра. Маске и рукавице се не могу лако набавити.

Ми смо срећом имали маске из времена шумских пожара када смо по загађењу ваздуха конкурисали Београду и рукавице од прошлог "Црног петка" када сам купио кутију са двеста комада. Сада се више не кајем због те куповине!

Већина људи прати медије онлајн, али не умеју да разликују поуздане изворе од непоузданих, па постају жртве дезинформација. Још мање помаже то што амерички званичници, понекад дају контрадикторне информације. Као на пример о потреби ношења маски.  Циљ је да се не носе Н95 маске, већ да се исте сачувају за здравствене раднике, полицију и службе које су у сталном контакту са оболелима.

Моја ћерка студира онлајн, син слуша онлајн предавања. Универзитети су се добро припремили, а школе много лошије. Прва идеја им је била да имају продужен распуст и да га не надокнађују, али су се родитељи побунили.

Ако у селима Србије може да се организује настава онлине, може ваљда и овде. У школама у Санта Клари сва школска деца имају опрему за онлајн часове. Једино што у почетку није било жеље да се то и спроведе. Разлог су им наводно била деца са посебним потребама. Али искрено, то је био најобичнији изговор, пошто за 95% деце може да се организује настава.

У изолацији гледамо Нетфликс. Шта друго!

 Зоран Анђелковић, наивни сликар из села Мрзенице код Крушевца

У селу где живим панике нема, али су мештани обазриви и слушају упутства наше државе. Кренуло је пролеће и почињу сеоски радови. У селу имамо дезинфекциона средства која су обезбеђена од стране општине.

Ми нисмо у класичној изолацији, али поштујемо правила полицијског часа. Одлазим на посао, радим у општинској библиотеци, у граду Варварину, као помоћни радник. Од када је кренуло ванредно стање, у библиотеци дежурам једном до два пута недељно. После дежурства у библиотеци, дођем кући, па нахраним животиње и онда одем у свој атеље где сликам и томе се потпуно посветим.

Моја породица је код куће, нико не излази без заштите и преке потребе. Деца не иду у школу. У нашем селу се налази једна продавница и она је добро снабдевена, од прехрамбених производа ништа не недостаје. Маске и рукавице користимо када одлазимо у набавку.

Прича о вирусу КОВИД-19 је присутна свуда... тако да смо и ми из мањих средина упућени што се догађа у свету. Све више људи прати извештаје медија. Многи верују да је вирус вештачки изазван. Али мештани у мом селу нису навикли на невидљивог непријатеља већ увек, кроз историју, на видљивог.

Браћо и сестре, ма које вере били, ово зло не бира ни религију ни расу. Зато морамо бити сложни и одупрети се злу, ако имате више - поделите онима који немају, јер је ово испит међусобне солидарности и слоге.

 Наташа Давидов, власница "Davidov London Jewellery" (некада уредница српског издања Cosmopolitan магазина), Велика Британија

Организација у локалним заједницама је за сваку похвалу, као и спремност грађана да помогну, о чему говори и податак да се преко 750.000 особа пријавило да волонтерски помогне NHS (Националном здравственом систему). Обраћања званичника у медијима су лишена сувишних емоција и озбиљна.

Уврежено је мишљење да Британци нису великодушни у исказивању емоција, тако да не осећате атмосферу страха ни панике. Заправо, људи су чак и превише лежерни. Већина не носи ни заштитне рукавице ни маске! Иначе, велики су поклоници боравка у природи, тешко их је дисциплиновати да не иду у паркове и шетају, да се заиста придржавају одредби Владе - да се из куће излази искључиво када је то неопходно.

Сада је потребно да изолацијом и дисциплинованим понашањем заштитимо себе и своју околину. Подлегање емоцијама, страху и ирационалним одлукама сада може бити фатално и треба да нађемо снагу у свом унутрашњем бићу да се томе одупремо. Живети дан по дан, уз одупирање мрачним мислима и бригама је највише што можемо да урадимо. Многи су психолошки правци њу ејџ филозофије, а понајвише религије објашњавали да треба тако живети. Сада, када таква мудрост није само занимљива реченица у књизи или атрактиван пост на социјалним мрежама, већ наша реалност, мораћемо да тај задатак савладамо и присвојимо као део свог пута. Када ово све прође, а проћи ће, као и свака невоља коју је људски род искусио, то ће се, верујем, вишеструко исплатити.

 Драгомир Крџалић, власник DMS Medical Services, Јоханезбург, Јужна Африка

Нема панике од вируса, већа је забринутост због финансијске ситуације међу власницима малих фирми, али и великих које су већ биле у кризи. Многи овде кажу, ако нас вирус не докрајчи, економске прилике хоће. Отпуштања запослених тек следују. Валута нам је пала за скоро 30% од кад је почела пандемија.

Само ја одлазим на посао - моји запослени су код куће.

У супермаркетима има свега. Мада, први дан после објаве о изолацији, народ је опустошио рафове са тоалетним папиром, конзервама и готовом храном. Сада је све нормално - свега има. Алкохолна пића су забрањена. Једини проблем је шта ће бити кад пара нестане. Сви очекујемо и продужетак изолације. Маску користим кад идем у куповину, а рукавице не. Редовно употребљавам дезинфекциони гел за руке.

Путем радија и ТВ нон-стоп се упозоравају грађани да не крше закон о изолацији. Јужна Африка има јако пуно незапослених (око 30%) и пуно становника који живе на граници опстанка. Већина Црнаца живи у монтажним уџерицама где је насељеност јако велика по једном метру квадратном, тако да медији стално морају понављати - да треба држати дистанцу.

Сваки дан радим јер снабдевам физиотерапеуте и остале из медицинске струке разном робом.
Не треба слушати пуно вести, нити читати о вирусу јер се тако страх још више ствара. Треба се искључити и концентрисати, на пример, на сређивање куће, стана, гараже, баште и томе слично. Тако ће време брже да вам прође. Ових дана поправљам и сређујем свој чамац!

 Гордана Стојковић, Дипл. инг, MBA, Чиле, Сантјаго

Прилагођавамо се новим условима, мењамо начин живота, рада, учења, набавке, дружења, све прелази онлине - Skype, Viber, WhatsApp... Процес је то, мислим да се још увек привикавамо да функционишемо 100% виртуелно, учимо се аутодисциплини и уводимо нове навике и рутине.

У потпуном смо карантину већ трећу недељу, једини излаз је евентуалан одлазак на вакцинисање или у апотеку.

Школе су затворене од 16-ог марта, два дана после тога је проглашено ванредно стање у Чилеу, тако да је већина фирми, укључујући УН, увела рад од куће - онлајн. Већина мојих комшија и пријатеља је у истој ситуацији, сем оних који раде у здравственом сектору.

После превазиђеног иницијалног стања панике, за сада може скоро све да се купи. Наравно маске, рукавице и алкохол у гелу је немогуће наћи. Куповина је ограничена на 5 производа по особи, и одлазак у самопослугу је дозвољен два пута недељно у четири општине Сантиага, уз специјалну полицијску дозволу.

Мислим да феномен КОВИД-19 има више аспеката. Без сумње се ради о најмасовнијој и због тога најсмртоноснијој зарази на светском нивоу у последњих неколико деценија. У поређењу са САРС и МЕРС вирусима који су укупно однели 1.674 живота, КОВИД-19 је до сада однео 69.424. Други аспект је економски ефекат пандемије на светску привреду. А трећи аспект, вероватно многима интересантан, везан је за конспиративне теорије.

Радим од куће, деца уче онлајн, ћерка је у четвртом средње, син на првој години факултета. Покушавамо да усагласимо ритам учења, рада, спорта, разоноде и спавања. Кад си у кући 24/7, то је прави изазов!