Српски пулмолог у првим редовима борбе против коронавируса у САД

Искуство лекара у Калифорнији, каже, није тако драстично као у Италији, Кини или држави Њујорк, али се он и његове колеге припремају за још теже дане.

„Тренутно, на UCLA је око 30-так, 40-так хоспитализованих пацијената. У мојој интензивној нези је тренутно осам до десет пацијената на респираторима, није велико искуство да би човек генерализовао и доносио велике закључке. Међутим, интересантно је да још нисмо имали пацијента који је старији од 65 година, дакле долазе и млади људи.

Најмлађи човек, који је и умро, има 30 година, тако да даје додатну дозу опреза да ово није баш као што је у почетку изгледало само болест старих. Мислим да је ово врло чудна болест, мало је непредвидива, многи прођу без посебних симптома, али кога „закачи" добро је врло, врло, озбиљна болест", прича Барјактаревић.

Код неких пацијената, ковид-19 доноси нешто ново.

„Оно што примећујемо - плућа су главни систем који је у шоку и тако иде неколико дана и ођедном страда срце, јетра, други системи који мало непредвидивије страдају у односу на класичну слику ARDS-а коју виђамо годинама".

Нови вирус, додаје Барјактаревић, има савршену комбинацију пошто је изузетно заразан и отпоран.

„Сам по себи нема тако велики морталитет, многи људи немају никакве симптоме, налазимо га код људи код којих не очекујемо да ишта имају, тако да је идеалан за ширење, идеалан је, направио је добитну комбинацију ако хоћеш да направиш рецепт како да направиш помор - то је то".

Док епидемија коронавируса букти у жариштима као што су Њујорк и Њу Орлеанс, лекари на западној обали добили су мало више времена да се припреме за тренутак када ће и њихови капацитети, можда, постати недовољни.

„Јасно се види колико брзо нестају маске, заштитна опрема, лекови који су неопходни. Рекао бих да је наша болница UCLA у мало бољем положају у односу на Њујорк и Њу Орлеанс у смислу што се полако повећава број пацијената, а добијамо на времену да се боље спремимо. На другој страни имамо искуства других центара који су прошли експлозију нових случајева да покушавамо да се што боље припремимо. Али дефинитивно мањкају ствари од самог почетка".

Мрежа UCLA болница има скоро 250 респиратора, наводи доктор Барјактаревић.

„Са респираторима нисмо толико лоши колико бисмо могли остати без кадра, стручног кадра, без простора, без опреме коју можемо да подржимо све те пацијенте који би дошли, али када упоредимо са Њујорком, свакодневно се чујем са колегама у Њујорку - бројке су нестварне. Тамо је дошло до тога да на пример 500 људи умире дневно. Неколико велииких система као што је Њујорк презбитеријан, Маунт Сајнај, Монтефјор, имају више од 200 или 300 интубираних пацијената у болници. Значи, они су максимално експлоатисали своје капацитете, употребили су респираторе који им се достављају додатно и апсолутно долазе до тога да, како сам се јуче чуо са колегом, сада недостаје неких основних лекова, лекова за анестезију који су неопходни за одржавање пацијената на респиратору".

Игор Барјактаревић завршио је медицину у Београду, а специјализацију пулмологије у Њујорку

Барјактаревић подсећа да је епидемија коронавируса изненадила систем.

„Изненадила је свет, Светску здравствену организацију, Центре за контролу болести, самим тим постоји општа слика недовољне припремљености. Лако је критиковати, ситуација је таква, и у том смислу се ствари овде у САД решавају релативно добро координисано. Доста је важна спрега и координација читавог друштва и система, који је прва линија одбране - здравственог система. Здравствени систем покушава да буде линија одбране, али ми директно зависимо од тога којом се брзином шири и капацитет сваког система има једну границу удара коју може да изнесе. Када капацитети функционишу на 500 одсто нормалног, лако је наћи ствари које пуцају и не могу да испрате тај тренд".

 Очекивања, наде и стрепње пацијената оболелих од коронавируса

Игор Барјактаревић, који је основне студије медицине завршио у Београду, а специјализацију на Универзитету Корнел у Њујорку, верује да су друштвене мере које се примењују у успоравању епидемије, као што је концепт останка код куће - од суштинског значаја. Прати и одлуке власти у Србији у сузбијању епидемије и мисли да су ти кораци добри, иако су мере које се примењују у САД - либералније и мање рестриктивне.

„Пратим и врло сам заинтересован. Прво, те мере сигурно тешко падају свима, али мислим да је то лек који је можда тешко прогутати, али треба прогутати, то је практично основа која може да нам пружи шансу да прођемо кроз ово. Мислим да је познавање капацитета здравственог система врло битно, а капацитети здравственог система у Србији су такви да самим тим оправдавају много строже мере превентиве, да би спречиле такав ударац на систем".

Барјактаревић каже да је концепт останка код куће, по њему, од суштинског значаја.

„Па опет, сведоци смо да различита друштва па и државе примењују различите нивое опреза. Калифорнија има ванредно стање, има захтев за остајањем код куће, људи не иду на посао, функционишу само основне институције, али не постоји потпуна забрана изласка, директна препорука да сви носе маске... Када упоредимо ситуацију са Србијом, мало је либералније али, искрено, нисам сигуран да ми то улива поверење. Чини ми се да је доста паметно прилагодити ниво заштите друштва ономе какво је друштво и какви су социјални односи у друштву. Ја сам, додуше са ове велике дистанце, задовољан како Србија то ради, мислим да је добра одлука како се Србија носи са рестрикцијом социјализације и излазака."

Као специјалисте пуломологије и интензивне неге, Игоров посао је, ових дана, да прими и стабилизује пацијенте са ковидом-19.

"Није пријатно. Ја сам се иселио из куће, имам децу и госте из Србије који су тренутно „заглављени" и сигурно да је мој допринос да смањим ризик излагања породице болести то што сам се иселио и што сам у хотелу. Тренутно покушавам да смислим до кад то иде... Сада сам пар дана ван интензивне неге, видећемо како иде даље".

Ни стручњаци не знају колико дуго ће трајати ванредно стање у којем сви живимо. Како каже Игор Барјактаревић, прва линија одбране је ту да издржи, свесна да здравствени систем мора да истрпи удар док пандемија не прође.