Бројим дане и чекам позив

Данијела Новаковић из села Ждрело (Источна Србија), није ни слутила да ће јој се живот за кратко време толико искомпликовати. Уместо у кругу породице, у Србији, она је сада сама и одсечена од света, у празном хотелу у италијанском ски центру у провинцији Болзано.

У Италију је дошла почетком фебруара, где је, као сезонски радник наредна два месеца требало да буде ангажована у једном познатом хотелу као помоћни радник. Информације о почетку епидемије нису благовремено стизале до тог зимског туристичког центра. Скијашка сезона је била на врхунцу, туристи су уживали на планинском сунцу и спортовима на снегу. Али, почетком марта, Ломбардија је проглашена за црвену зону, а врло брзо и цела Италија.

Сви хотели у том скијашком центру затворени су до 10. марта, а Данијела је повратну карту за Србију резервисала за 11. март. Испоставило се да је већ било касно. Границе су, због ширења пандемије, већ биле затворене. Није имала куд, сем да остане ту где је. Срећом, власници хотела су јој изашли у сусрет и омогућили останак у хотелу у ком је радила, на чему им је веома захвална.

Одмах се јавила нашем Конзулату у Трсту и оставила своје податке и контакт, за случај да се организује превоз наших држављана у Србију. То је требало да се догоди 1. априла, али јој је из Конзулата јављено да су Словенија и Хрватска одбиле да дају дозволу за прелазак границе. Данијела и даље чека - развој ситуације, шансу за повратак, позив из Конзулата, буђење из кошмара...

„Дуго сам се премишљала да ли да уопште крећем за Србију ако ме позову, јер знам да ме тамо чека карантин од 28 дана. Са друге стране, ова ситуација у Италији може потрајати недељама, а после ме опет чека карантин. Требало је од два зла, изабрати мање. Међутим, још увек сам овде, у хотелу, чекам и надам се да ме Конзулат позове.

Срећом, редовно сам на вези са својом породицом. Дане проводим пратећи вести и емисије о овој пандемији, које су свакодневно на телевизији. Бројни стручњаци и лекари износе своја мишљења и дају савете за понашање у овој ситуацији. Обесхрабрена сам кад видим колико је људи већ страдало, да су болнице пуне, да сигурног лека још нема, да је Италија завијена у црно...", каже Данијела за РТС.

Данијела и њен супруг, који овог пута није дошао са њом, више од 15 година провели су на раду у Италији. Пре неколико година су решили да се врате у родно Ждрело и посвете сеоском туризму. У тај посао уложили су много труда и воље, а Данијела се у Италију враћа само у јеку зимске и летње сезоне. Да ли ће ставити тачку и на то, одлучиће касније. Сада је, каже, најважније да се врати у своје Ждрело.