Хуманост на српски начин

У међувремену наши угледни спортисти из света и "светски амбасадори Србије" дали своје хуманитарне прилог својој отаџбини. Тенисерка Ана Ивановић из Немачке је заједно са неколико компанија под окриљем УНИЦЕФ-а донирала Србији 35 респиратора. А 1.700 угрожених породица добило је хигијенске пакете како би што лакше прошле кроз кризу услед корона вируса.

Српски фудбалер Лука Јовић из Мадрида поклонио је 50.000 евра за куповину респиратора неопходних у борби против коронавируса у Србији Светски шампион у тенису Новак Ђоковић са супругом Јеленом даровао је отаџбини милион евра као помоћ у броби против ове опаке пандемије.

"Многи познати људи из расејања имају своје фондације за помоћ српском народу у отаџбини и ја верујем да су они већ у акцији даривања неопходних средстава за борбу против оне пандемије", каже Мића Јакшић и помиње фондације које имају, на пример, Владе Дивац, Невен Суботић, Дејан Станковић, Милош Теодосић, Јелена Јанковић и други успешни спортисти српског порекла.

Поред спортиста своје фонадције имају и успешни пословни људи из дијаспоре, као што су, на пример, Филип и Мадлена Цептер, Бранко Тупањац, Слободан Павловић, Славица Радић Еклстоне, Убавка Матић, Миомир Главчић, Милун Николић из Беча. Бечки бизнисмен Горан Николић, власник аутобуске компаније „Николић превоз" донирао је мантиле медицинским радницима у Неготину да би им се захвалио за борбу против корона вируса.

Академик Светлана Матић, аустријски професор, патриота, председник Аустријско-српског удружења за културну сарадњу „Вилхамина Мина Караџић", која је даривана помоћ Општој болници у Панчеву, окупља у Бечу наше хуманитарце за помоћ лекарима и медицинском особљу у Србији у борби са корона вирусом.

У свету живи 2,5 милиона српских исељеника, гастарбајтера и мањинаца и сви они на неки начин желе да се укључе у помоћ српском народу у отаџбини. Наши људи се јављају српским амбасадама и конзулатима и траже начине да помогну.

"Амбасада Републике Србије у Канбери и Генерални конзулат у Сиднеју примили су претходних дана многобројне позиве чланова српске заједнице који желе да пруже подршку Републици Србији у борби против пандемије вируса корона. Амбасада је 23. марта 2020. године отворила посебан банковни рачун код Комонвелт Банке, намењен искључиво пријему донација у новцу које ће бити коришћене у борби против корона вируса", каже Мирољуб Петровић, амбасадор Републике Србије у Аустралији.

Ова активност амбасада и конзулата је директно везана за препоруку министра дипломатије Ивице Дачића, које је упутио нашим амбасадорима, конзулима, али и почасним конзулима Србије у свету:

"Нама као Почасном конзулату Р. Србије у Катовицама и мени као почасом конзулу послата су из отаџбине два предлога. Први је од Владе Срије, која нам је дала упуства како да се организујемо и помажемо нашим држављанима у Пољској. А од министра Дачића сам добио да се ангажујем са нашим људима и Пољацима око прикупљања помоћи, новчане и материалне за нашу Србију", рекао је почасни конзул Ранко Томовић, иначе, пословни човек пореклом из Чачка.

Србија још од времена пре Првог светског рата има почасне конзуле у иностранству. Ту почаст и звање доделило им је Министарство спољних послова Републике Србије. Данас Србија има око педесет почасних конзула у свету. То су, углавном, угледне личности, страни држављани, а а неколико њих су и српског порекла. Они заступају српске интересе у свету и помажу нашу земљу.

У Белгији је, на пример, почасни конзул мр Александар Давидовић, у Ирској мр Живко Јакшић, на Исланду су чланови породице Којић, у Кнежевини Монако је Горан Ђоковић, стриц тенисера Новака Ђоковића, а у Пољској је мр Ранко Томовић и у Словачкој др Мојмир Врлик. У Сад је почасни конзул Алекс Мачески из Кливленда, а у Вијетнаму Драган Младеновић, фабрикант пореклом из Власотинца.

Међу незваничне почасне линчности Србије, као амбасадор хуманости истиче се посебно господин Арно Гујон. Овај француски хуманитарац, оснивач организације "Солидарност за Косово" каже да су, у времену када је вирус корона погодио цео свет, Срби са Косова у посебно тешком положају јер су угрожени не само од вируса, него и од потеза приштинске владе.

"Ми настављамо да радимо иако су услови још тежи него раније. Ако им не помажемо сада, можда они неће имати довољно хране за неколико месеци. То је оно што морамо да избегнемо и зато сам апеловао на све људе добре воље, како у Француској тако и у Србији, да наставе да помажу Србима на Космету", изјавио је ових дана Арно Гујон.

Како је дошло до повећања број оболелих од вируса, што захтева огромну ангажованост медицинских стручњака и радника, Министарство спољних послова је огласило и позив нашим лекарима, сестрама и технучарима који раде у свету да дођу кући и помогну српском народу. 

Осмишљен је специјални програм "Тачка повратка", у сарадњи са Министарством спољних послова Владе Републике Србије и дипломатско-конзуларним представништвима Србије и уз подршку Програма УН за развој (УНДП), који позива слободне медицинске раднике и раднице у иностранству да се пријаве уколико су спремни да се, уколико буде потребно, привремено врате у земљу и својим знањем, искуством и вештинама помогну у борби са епидемијом коронавируса у Србији. У том позиву пише:

Услед растућег притиска на здравствени систем, у жељи да се на време припремимо и подржимо борбу за очување живота и здравља грађана Србије, позивамо све слободне здравствене раднике и раднице, лекаре, медицинске сестре, медицинске техничаре и друге здравствене стручњаке који се налазе у иностранству, да доставе информације о својој расположивости, као и конкретном стручном знању и искуству.

У Србију се већ вратила 24 медицинска радника, који су напустили посао у Немачкој да би помогли Србији, иако су суочени са претњама да касније више неће моћи да се запосле нигде у ЕУ.