САД: Сат откуцава

У уторак (24. март) је 40 посто САД било у карантину. Клиничка слика у држави Њујорк, који је и даље епицентар заразе, је застрашујућа, јер се број оболелих дуплира свака три дана, дошао је скоро до 26,000 и како је гувернер државе сликовито објаснио, не иде на Њујорк теретни воз у пуној брзини, на Њујорк пуном брзином иде воз-бомба.

Недостају болнички кревети, недостају места на интензивној нези, недостају вентилатори, заштитна опрема, тестови.

"Како ћемо одлучити којих 4,000 болесника ће бити стављен на машину за дисање, ако их имамо 15,000", питао је председника Трампа градоначелник метрополе, Бил де Бласио. Неке теорије кажу да свака болница већ има јасне протоколе за поступање у таквим околностима.

Председник је и њему, и многима који су га са чуђењем гледали, у уторак рекао да би земља могла да се врати у нормалу већ 12. априла, на Ускрс, некако симболично, да тиме покаже сопствено ускрснуће.

"Ова земља није направљена да буде затворена, ово је земља која мора бити у покрету", рекао је председник.

На првом виртуелном разговору са грађанима из дворишта Беле куће одговарао је на питања, али и давао оптимистичне прогнозе. Стручњаци се не слажу са његовим мишљењем, тврдећи да се изолација мора бити настављена, а по препорукама које долазе на основу истраживања стања у Кини, није довољна ни само блокада, неопходни су тестови на вирус за све и озбиљна изолација заражених. Да ли ће последице, заправо, бити горе од вируса?

Председник је обећао да ће са својим Кризним штабом еваулирати протокол о 15 дана понашања у условима пандемије, па ће, ако буде потребно предложити промене. Надамо се и да ће послушати савете медицинара из свог Кризног штаба и у први план ставити здравље нације, а тек онда економски опоравак.

ФДА је одобрила употребу лека Chloroquin (лек против маларије) за лечење коронавируса, а произвођач Баyер ће ускоро испоручити милион пилула. Подсећамо, за лечење од 7-10 дана неопходно је 20 пилула.

За многе болнице у америчким метрополама кажу да залихе лекова, санитетског материјала и заштитне опреме немају дуже од 3 недеље, а да ћемо се ускоро суочити са озбиљном ситуацијом оболелих лекара и другог особља. У рату против вируса на првим линијама фронта су и трговци у продавницама хране, возачи камиона, достављачи хране, радници на бензинским пумпама.

Вирус, у сопственој борби да преживи, мутира на чудне начине и изненађује стручњаке, који нам сада откривају да постоје озбиљно оболели људи између 20 и 40 година, од којих је један у Њу Џерсију у коми (кажу да је имао само високу температура и озбиљне болове у мишићима, не и кашаљ), и чија се мајка бори да му се експериментално да поменути лек, јер је то за њега једина сламка спаса.

У уторак су нам саопштили и нове податке о томе колико се вирус задржава на неким површинама - анализе кабина на бродовима - крузерима показале су честице вируса и после 17 дана. У неким случајевима носиоци вируса изгубе чуло укуса и мириса, па лекари препоручују да пацијенти са таквим променама свакако затраже тест на вирус. Очевима је забрањено присуствовање порођајима, а многи порођаји ће бити обављани и у домовима породиља. Ускоро ће, обећавају нам, бити доступни тестови које ћемо радити сами, па чак и тестови на отисак прстију.

Све је више политичара и познатих лица заражених вирусом, последњи у низу је бубњар групе Џон Бон Џоуви, Дејвид Брајан, који је имао својих осам дана пакла, уз главобољу, кашаљ и грозницу, али је од суботе боље, након третмана леком против маларије.

Олимпијске игре у Јапану одгођене су за следећу годину. Медицинске установе, стоматолошке и друге амбуланте примају само хитне случајеве, а много наћих сународника, лекара и зубара, је погођено новонасталом ситуацијом. Међу њима је и доктор Жељко Атлагић, стоматолог:

"Од прошле недеље сам затворио своје две ординације за све услуге, осим хитне интервенције. Уз моју кћерку, укупно нас 5 је запослено, и сада смо, као и већина Американаца, у својеврсној изолацији, чекајући како ће се ствари одвијати. Стоматолошке ординације су посебно угрожена места - због употребе турбина увек је присутан air spray, ми нисмо ни могли знати да ли нам пацијенти носиоци вируса улазе у ординацију.

Нико није ни био спреман на ово, нити је нешто овако могао очекивати. Знам и за озбиљне проблеме у ургентним службама у којима су донедаво користили једну маску по неколико дана, а у контакту сам и са колегама, који пролазе искуство као и ја. Пакет који се очекује од Сената ће можда донекле компензовати ствари, али ће много фирми бити затворено и економија ће дуго бити у проблемима. Ипак, мислим да ће повећани број тестирања учинити да се ширење заразе успори, и мислим да би било неопходно урадити тестове целој популацији, али је то, у овој ситуацији, очито неизводљиво.

У контакту сам и са фамилијама, колегама и пријатељима у Србији, наравно да нико не може да верује шта нас је снашло. У неку руку, мислим да смо ми овде можда и мало више размажени, несвесни да читав живот може да се промени за 5 минута. Ипак сам умерени оптимиста, мислим да ће стање почети да се смирује за два месеца, да ће они ухватити аждају за врат, али требаће нам много среће."

15 милиона људи у Америци ради у индустрији ресторана и барова, а сада је велика већина њих без посла, а само ретки још увек достављају храну и примају наруџбине, међу њима и многи наши сународници.

Оља Матић Дејли са својим супругом већ дуго прима госте у свом ""East Gate Café"-у, а сада је свој рад свела на неколико дневних поруџбина:

"Тешко је. Почнемо да разговарамо, па престанемо, јер се стресемо од страха и неизвесности. Моја мајка има 89 и у тоталној је изолацији од нас - молим се Богу да је не закачи. Син средњошколац размишља о матури, бизнис, што би наши рекли, на леру. Биће једном сутра, ал' када и како ће изгледати? Хоће ли уопште бити посла? Нисмо више млади за нове почетке. Кажу држава ће покушати да обезбеди неке повољне кредите (од којих се опирем одувек, јер су паукова мрежа), али ни то не иде лако (покушавала сам цео дан да се укључим и званично се пријавим, везе преоптерећене).

Све у свему свака подршка и помоћ је више него добродошла, свака наруџбина је за мене корак којим из једног дана прелазим у други. Ми смо отворени, радимо, добијемо 3-5 позива у току дана, све је то скоро ништа ( хамбургер, супа, салата, пица), али боље и то него да бацамо залихе хране које имамо. Само пре месец дана живот ми је био нормалан, а сада, сада немам његову дефиницију."

Ресторан "О16" (некадашњи "Кикос") такође је отворен за наруџбине, а власници Лесковчани, Бојан Јовановић и Бојан Милићевић се боре са кризом у којој су се, не својом вољом нашли.

"Ми водимо ресторан још од децембра 2018., а под новим именом радимо од децембра прошле године. Имали смо добре и стабилне планове, 8 запослених, нашу традиционалну кухињу, са жељом да је представимо и Американцима. И заиста, од пре пар месеци све је кренуло одлицно, добијали смо добре критике, имали пуно гостију, правили планове. Наравно, тренутна ситуација нас је зауставила у свему. Раднике смо отпустили, ми још увек примамо наруџбине, тек толико да не бисмо затворили врата. Редуцирали смо јеловник, људи наручују традиционално роштиљ, бурек, сухомеснате пороизводе. Наравно да смо свесни да можда нећемо опстати и преживети ову кризу. Добијамо информације од Привредне коморе Линцолн Сqуаре-а, чији смо чланови, читамо вести.

Мислим да држава неће много помоћи нама малима, и да ми нећемо бити први на реду. Сватам и и захтеве великих ресторана да се забрани и достава хране и разумем њихову логику, али то је корпорацијски начин размишљања и не моће бити примењен на нас, мале ресторане. Ми
морамо да се сналазимо и некако преживимо." - каже Бојан Јовановић.

Ранка Његован има два ресторана "Pinched Meditterranean Grill" у Ломбарду и "Pinched on the River" у Чикагу, оба су још увек отворена за наруџбине и доставу.

"Наш ресторан у Ломбарду је у пословној згради и били смо фокусирани на сервирање ручка за запослене, тако да је тамо посао опао 90 одсто. На реци је потражња пала за 80 посто, јер нам је тамо главна била вечера. Људи су се уплашили, накуповали велике количине хране, сада кувају у својим кућама, а сваки трошак је за њих луксуз, и то је разумљива последица ситуације у којој се налазимо.

Не знамо до када ће потрајати, за сада су нам рекли до 7. априла, али ће рок, по свој прилици, бити продужен. Да се разумемо, ни један ресторан не може да издржи дуже од две-три седмице без прихода. Отпустила сам 15 радника, одлично смо се разумели, са многима сам радила више од 6 година, и ако се ситуација промени све ћу их поново запослити. Они сада примају надокнаде за незапослене, а ја нисам баш сигурна да ли ће и колико држава помоћи. Нуде нам се кредити до 25,000 долара, али тај износ не може разрешити ситуацију, него нас увући у још већу дубиозу.

Сигурна сам да ће се више пажње посветити интернационалним и националним ланцима ресторана. Ми за сада још увек радимо доставу, нисмо променили јеловник, и иначе имамо скромне цене, па људи понешто и наруче."

Вести кажу да је Dow Jones у уторак имао најбољи дан од 1933. године, па су акције скочиле за више од 11%, уз наду инвститора да је економски опоравак надомак руке. Волели бисмо да се ускоро макар за толико смањи број оболелих или умрлих од коронавируса. Данас се то није десило. А сутра, сутра ће нам бити како нам буде.