Забрана посете Спомен-костурници српских војника у крипти цркве Светих Ћирила и Методија у Прилепу

Градња цркве Светих Ћирила и Методија у Прилепу, по пројекту чувеног српског архитекте Момира Коруновића, почела је 1924. када је темеље освештао тадашњи епископ битољски Јосиф (Цвијовић), а освештана 1936. у присуству епископа охридско-битољског Николаја (Велимировића). Црква је била саграђена у част краља Петра I Ослободиоца и у њеној крипти били су похрањени остаци више од 1800 српских војника страдалих у ратовима 1912-1918. године у Прилепу и околини.

На месту садашње цркве постојао је стари параклис, који су локални Срби на челу са свештеником Алексом Кочовићем подигли још 1884. године, услед притисака Бугарске егзархије, који су одузели Србима стару градску цркву у прилепској вароши.

Саму цркву са криптом су у току претходне две године више пута посетили и стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Београда и констатовано је врло лоше стање костурнице, која је оштећена још од времена бугарске окупације 1941, а данас је потпуно сакривена и претворена у складиште и недоступна за јавност.

Активисти Споне су у претходних неколико година имали разумевања од стране локалног црквеног клисара и могли је посетити и помолити се у спомен крипти. Но, овога пута то је било спречено речима „да можемо запалити свећу и горе у цркви". Наше молбе овог пута нису услишене.

У Прилепу се налази и немачко војно гробље, у коме се налазе крстови са именима више 1700 немачких војника погинулих у Првом светском рату, са истакнутом таблом на немачком и македонском језику: Германски воени гробишта - Deutscher soldaten Friedhof. Гробље је подигнуто од власти Краљевине СХС/Југославије и није се разликовало од војних гробаља савезничких и српских војника (такво исто постојало је и у Скопљу, али је срушено после 1945, као и српско 1941, док су француско и британско остали до данас нетакнути.). На неамчком гробљу налази се и спомен књига са именима преко 2000 страдалих немачких војника нацистичке Немачке (Вермахта) у Другом светском рату. Уз Битољ, Прилеп чини центар војне меморијалистике, али док су сви добродошли и слободни да се помоле и сећају својих страдалих предака, као и у целом цивилизованом свету, само се Србима, ускраћује то демократско, људско, верско и свако друго цивилизацијско право.

Зашто се у Северној Македонији Србима забрањује да се поклоне сенима својих предака? Да ли се то чини и Британцима, Американцима, Французима, Италијанима? Да ли се и њихови гробови скрнаве и сакривају старудијом и отпадом. Да ли се и коме руше гробови предака са циљем брисања свести и историсјске чињенице да је ту и пре 1991, и пре 1945, и пре 1941, и пре 1912, и пре 1871. и пре 1371. живео српски народ, са својим материјалним доказима културне баштине и цивилизацијског битисања? Чији су владари у Прилепу ктитори на фрескама?

Овим чином у Прилепу, како закључују у центру СПОНА, нису осрамоћени само Срби, они над земљом и они који почивају испод ње - највише је осрамоћена Северна Македонија и њен честит народ - македонски, најбратскији којег Срби имају.