Представљање књиге „Срби у Берлину"

Берлину су још 720. године Лужички Срби дали име Барљин по барама. Била је то варош са великом сточном пијацом крај баруштине. Данас је то град са 30 000 Срба.

Навршило се пола века од оснивања Црквене општине Српске православне цркве у немачком главном граду. Ускоро се навршава и педесет година од формирања прве српске цркве Свети Сава у Берлину. Већ је обележено и пола века од масовног досељевања Срба у Немачку, а тиме и у главни град.

Српска историја је тесно везана за Берлин. Прва словенска племена населила су Берлин још 720. године. Историчари тврде да су то била словенска племена Шпревани, Хавелери и Лужички Срби. Они су први граду дали своје српско име. 

- Као староседеоци Лужички Срби су немачкој престоници први дали име - Барљин, по тамошњим баруштинама и кровињарама облепљеним блатом. Некада је на том простору била велика сточна пијаца. Из тог амбијента где су богати размењивали и продавали своје сточно благо настао је овај Берлин. То име су пруски владари много доцније преиначили у Берлин - тврдио је у свом есеју о овом народу Божидар Дикић, дугогодишњи дописник "Политике" из Берлина.

У својој дугој историји Берлин је прво био седиште Пруских краљева, потом престоница Немачког царства (1871), главни град Вајмарске Републике у време нациста до 1944. године. И престоница Савезне Републике Немачке после уједињење западног и источног дела земље од јуна 1991. У Берлину је почетком деведесетих седео канцелар са својим члановима кабинета. Министри и владина администрација су се доселили из Бона у престоницу Берлин тек 1997. године.

Градом управља Сенат Берлина, ког чине градоначелник и осам сенатора. Берлин има дванаест општина. Свака општина има своју владу, у којој су председник вароши и пет министара. 

Берлин је пре Другог светског рата био напредан европски град, јер је са 4.5 милиона становника био после Лондона највећа метропола на Старом континенту. Од 19. века у њему су студирали српски младићи да би постали министри у кнежевини и краљевини. Уочи Првог светског рата истакнути комуниста Димитрије Туцовић је боравио у Берлину, где је намеравао да докторира. Није докторирао, у послу га је прекинуо цар Франц Јозеф.

Између два рата Србија је у Берлину имала своје посланике и дипломатско особље. Међу њима истакнуте личности били су Милош Црњански, Јован Ристић и Иво Андрић, потоњи нобеловац. Примећено је и присуство Срба на Олимпијским играма у Берлину 1936. године, када су и спортисти, поред српских дипломата, видели нацистичког канцелара Адолфа Хитлера. 

Светски рат, који је окончан поразом нациста и рушењем до темеље немачких градова и престонице, изнедрио је велику политичку казну за Берлин. Одузет му је статус престонице.
Од Немачке су савезници и победници направили две државе - западну и источну. И сам град је 23. маја 1949. године подељен на Западни и Источни Берлин. Његов центар је од 13. августа 1961. све до 3. октобра 1990. године делила је бетонска граница звана Берлински зид. У том периоду престоница Западне Немачке био је Бон, а престоница Источне Немачке био је Источни Берлин.

Срби су, каже историја, живели у оба Берлина и док је био престонице целе немачке државе и док је био главни град подељене Источне Немачке. Берлин је у Западној Немачкој од масовног доласка "гостујући радника" или гастарбајтера од шездесетих година прошлог века, постао центар живота и рада досељених Срба, Југословена српског порекла и Босанаца православаца, како су се представљали неки Срби из БиХ.

Берлин је био и центар спољне-трговине бивше СФРЈ, као и главно место за школовање стручњака, али и за афирмацију наших уметника и спортиста. Када је одлуком патријарха српског Германа 1969. фомирана Црквена општина Берлин је постао духовни центар Срба. Први председник управе био је Бранко Колаковић (1969-1975).

Источни Берлин је истовремено од 1949. до 1990. године био седиште Амбасаде СФРЈ у НДР-у или Источној Немачкој, центар југословенских предузећа и дописништва тадашњих државних медија. То је био град у који су на рад одлазили државни службеници, "деташирани радници" и стручњаци.

Политички и дипломатски односи Србије, Југославије и Немачке мењани су зависно од историсјких околности и догађања. И када су били у прекиду током Другог светског рата или у време распадања СФРЈ, живот исељених Срба у јединственом, а и у подељеном Берлину није се гасио. Напротив, живот је развијао, а народ српски се удруживао у настојању да штити и унапређује свој национални идентитет.

Уједињењем две Немачке и подељеног града Берлин је 1990. године постао престоница Немаца, али и досељених и тамошњих Срба и Југословена на привременом раду. Данас у немачкој престоници од 3,5 милиона житеља има око 30.000 наших људи са три хиљаде деце школараца. Многи од њих су својим рукама и знањем градили Берлин, многи су га Срби обогаћивали науком, културом и уметношћу, а неки му проносили спортску славу. Већина Срба су временом постали Берлинци.