У туђини живи 2,5 милиона Срба

Прва беба рођена у Аустрији и у Бечу у Новој 2020. години била једна мала Српкиња. Тиме се број наших људи у главном граду српског расејања Бечу увечао на 191.000.

"Срби су по броју први међу етничким групама у Бечу, најбројнији православци у Аустрији и са око 2500 студената најмоћнија академска заједница на овдашњим факултетима. Како је јануар месец досељеника, који у читавој Аустрији славе Нову годину, Божић, а припремају се за Светосавску академију и чувени Бечки бал, то је у ово време наша заједница изузетно активна и жива", каже академик Саветлана Матић, професор у аустријским школама са децу странаца.

По прославама државних и верских празника у читавом свету види се да су Срби у дијаспори активни у свих 159 држава у туђини, у којима живе и раде. Јоца Гајесков, Србин из Баната, хроничар српског расејања на петом континенту послао нам је дивну фотографију прославе Божића у Сиднеју.

Након победе наше тениске реперезнтације у Аустрији на светском АТП турниру, фотографије Новака Ђоковића и другова са српском публиком из Сиднеја обилазе и данас свет.

"Сви ови догађаји говоре да наш исељени народ, пореклом из три матичне државе, Србије, БиХ и Црне Горе, ма колико хиљада километара био од матице, не заборавља отаџбину и уме да слави Србију и Српску православну црекву. Српске свечаности и манифестације на свих шест континената показују да смо ми Срби као народ једно сложно и снажно национално биће", каже Миодраг Јакшић, председник Матице исељеника и Срба у региону.

Према подацима Матице у туђини данас живи око 2,5 милиона Срба, који су зависно од статуса који добијају у земљама боравка означени као исељеници, радници на привременом раду, националне мањине, етничке групе и људи са привременим дозволама боравка.

Најстарија српска емиграција је у Русији од 15. века, средњој Европи од 16. века, у САД од 1815. године, а у Аустралији од 1863. године. Средњу генерацију представљају гастарбајтери Западне Европе, где одлазе од 1968. године. А најмлађи емигранти су возачи, који управо одлазе да управљају аутобусима и камионима од Чешке преко Словачке до Словеније.

У потрази за послом и бољим животним стандардом последњих деценија нашу земљу је напустило више од 650.000 људи. То је изазвало значајно повећања броја чланова српских заједница, на пример, у Словенији за 15.000, у Словачкој на 12.000, а у Мађарској за 8.000, Норвешкој за 5000, на Малти за 3000.

"Српска колонија у Кини данас има 40.000 људи. То је последица активне пословне сарадње између наших земаља, а и великог ангажовања тренера и спортиста из Србије, који је све више у Кини", рекао је Зоран Богдановић, пословни човек и оснивач првог Урдужења Срба у Кини.

Навршило се пола века од масовног одласка наших радника на рад у Немачку, Аустрију, Шведску, Француску, Швајцарску. У међувремену ти гастарбајтери су се пензионисали и вратили свом завичају. Уместо њих на рад данас одлазе у туђину, мање радници, а више стручњаци, лекари, техничари, ИТ кардови, возачи, пилоти, доктори наука, па и студенти.

"Исељени Срби годишње шаљу свом народу у матици око три милијарде евра девизних дознака, али највећа вредност наше дијаспоре данас је српска памет у иностранству.

У туђини је више од 50.000 српских професора, научника, академика. Наши људи раде у НАСИ, у немачком Институту за космичка истраживања, у француским фабрикама аутомобила, на руским универзитетитетима, у Шведској масонској академији, у аустријском парламенту", набраја Стане Рибич из Словачке, председник Удружења Срба, који је 22. јануара у Братислави поставио бисту Николе Тесле у државној радио-телевизији Словачке.

Деценијама је наше расејање у тиђини, ради опстанка било окренуо само себи. Долазак нових генерација, јачање српске колоније створило је услове да се Срби у дијаспори представе својим домаћинима као део њиховог друштва, али и као значајан политички фактор.

Такви напори се чине у САД, Канади, Шведској, Швајцарској, земљама у региону, али и у Немачкој и Аустрији.

На том задатаку посебно је активан г. Небојша Родић, наш амбасадор у Аустрији:

"У Аустрији је извршена реорганизација српских организација и српских кадрова, са циљем да са новим снагама појачамо активности представљања српског народа и наше културе самим Аустријанцима. Успостављена је директна сарадња градоначелника Беча и Београда. Наши људи појачаће свој присуство у аустријским странкама и инситутцијама, како бисмо оснажили наше присуство у овој земљи и утицали на побољшање нашег статуса у Аустрији", рекао је амбасадор Небојша Родић.

Намера нових генерација српских исељеника је да у туђини створе нову, другу Србију, која ће нераскидиво бити везана са својом матицом.