Пола века од оснивања Црквене општине у Берлину

"Појава православних верника у Берлину допринела је одлуци патријарха српског Германа да се оснује Црквена општина СПЦ. То је учињено 28. фебруара 1969. године . Истом одлуком Његове светости патријарха Германа именован је и први Црквени одбор СПЦ у Берлину са предсендиком Бранком Колаковићем на челу. Нисмо имали свој храм, па смо користили евангелистички. Срби у Берлину су, међутим, тек 21. децембра 1969. године могли први пут да присуствују Светој архијерејској литургији, у просторијама Евангелистичке цркве", рекао је Ђуро Плавшић, аутор књиге „Срби у Берлину".

Прву литургију у српској цркви у Берлину служио је 21. децембра 1969. године владика Лаврентије, тадашњи епископ западно-европски и аустралијски. Владика Лаврентије је рођен као Живко Трифуновић у селу Богоштици код Крупња, област Рађевина, на дан Светог Саве 27. јануара 1935. године. Када је Свети архијерејски синод Српске православне цркве формирао крајем шездесеtих година прошлог века Епархију западноевропску и аустралијску, као прву за српски народ у дијаспори, Лаврентије је постављен за првог епископа.

Епархија западно-европска и аустралијска основана је на ванредном заседању Светог Архијерејског Сабора на седници од 12. марта 1969. године под називом Српска Првославна Епархија западноевропска и аустралијска са седиштем у Лондону. Ова прва епархија СПЦ обухватала је сво српско расејање. Имала је тринаест српских парохија: шест у Великој Британији ( Бермингем, Бетфорд, Дарби, Кардиф, Лондон и Халифакс), пет у Немачкој (Диселдорф, Минхен, Оснабрик, Хановер и Берлин), једну у Аустрији у Бечу и једну у Француској у Паризу. Први епископ Лаврентије (Трифуновић) је устоличен у Лондону, 29. марта 1969. године. Првобитно седиште је у Лондону. Три године касније седиште је пребачено у Диселдорф. А потом (1978) у Химелстир.

Берлин је постао једно од првих парохијалних места СПЦ. По оснивању Црквене општине СПЦ у Берлину током 1969. и 1970. године богослужења су повремено држали протојереј Јован Николић, старешина Српске православне општине из Загреба, јереј Жарко Митровић из Линца и јереј Милан Стојановић из Салцбурга.

Први берлински свештеник Јован Николић је на богослужење у Берлин долазио из Загреба, јер је као старешина и парох Српске православне општине у хрватској престоници, служио у Франкфурту, Штургарту, Минхену, али и Берлину. Отац Јован Николић рођен је 1926. у Ковину у Банату. Гимназију је завршио у Смедереву, а 1946. уписује студиј филозофије у Загребу те успоредно студира теологију у Београду. Године 1954. заређен је за свештеника и почиње службу у Мославини, у местима Миклеушки и Кутиници. Од 1959. до 1967. службује у Вараждину, а затим преузима Српску православну општину у Загребу.

Када је отац Јован Николић преминуо 1992. године на његовом опелу је речено да је био "путујући свештеник, проповедник Еванђеља, опраштања и милосрђа". Сахрањен је уз православну капелу на загребачком гробљу Мирогој.

Други свештеник у Берлину, јереј Жарко Мирковић потицао је из Кошутића, где је рођен 1935. године. Завршио је богословију у Србији и отишао на рад у Немачку. Богослужио је у Баварској, Хесени и повремено Берлину. Када је епископ Лаврентије децембра 1973. године основао парохију Светих Кирила и Методија за православне Србе, поставио га је за првог пароха нирнбершког. Сахрањен је 2011. године на манастирском гробљу у Отави.

Почетком 1970. године за берлинског вршиоца дужности пароха постављен је протосинђел Силвестер Вучовић. После тога је црквени живот у првој српској колонији и Црквеној општини у Берлину постао много организованији и редовнији.

Архимандрит Силвестар је рођен 14. децембра 1928. године у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и Богословски факултет Српске православне цркве. Дана 26. октобра 1970. године постављен је за првог пароха тада новоосноване парохије у Берлину.

Од 1970. године Силвестер Вучовић до пензионисања 1989. године служио је као парох берлински. Године 2004. одликован је достојанством архимандрита.

Отац Силвестар је постављен за пароха берлинског у веома сложено и тешко време за Српску православну цркву. Прва генерација гостујућих радника која се тих година населила у Берлин, у највећој мери је била незаинтересована или чак непријатељски расположена према Цркви. Отац Силвестар, кога је до последњег дана красило свештеничко држање и чување угледа и достојанства свештеничког чина, храбро је ушао у организовање црквеног живота у Берлину. Преминуо је у 81. години живота.

Захваљујући умешности оца Силвестера евангелистичка црква је уступила на коришћење бившу војну евангелистичку цркву на Зидштерну, коју је уредио за богослужење. Иако скромно у почетку, успео је да устали богослужбени и црквени живот, који је трајао у континуитету 50 година.

Богослужења су вршена и у просторијама Унијатске цркве у Mitelwaldstrase, као и у војној капели Евангелистичке цркве у Судстерну, која је адаптирана за потребе Српске православне цркве. Освећење првог храма Српске православне цркве у Берлину извршио је епископ Лаврентије 31. октобра 1971. године и том приликом га посветио Светом Сави. Године 2021. биће обележено пола века од почетка рада прве српске цркве у Берлину.

"Великим празницима служба је вршена у великој Евангелистичкој цркви на Сидштерну, у којој је 1978. постављен иконостас, који је урадио мајстор дуборезац из Охрида, а по нацрту професора Драгомира Тадића из Београда. Иконе за иконостанс је урадио протођакон Марко Илић, сликар из Београда, уз помоћ Хермине Гимпф из Минхена. Пошто су Срби велики храм морали да напусте 1982. године, иконостас берлинске цркве Светог Саве премештен је у Лондон, да краси тамошњи храм СПЦ. Све до почетка деведесетих Срби су користили и Грчку цркву у Mitelwaldstrase", пише у књизи "Шематизам средњо-европске епархије".