Роман који је смекшао вука

У специјалном издању нишког академског листа "Pressing" нашао се и чланак о роману "Мидар" Илије Шауле, књижевника који живи у ради у Пенсилванији, САД. Уз дозволу ауторке, објављујемо проширену верзију тог чланка.

Рецензенти, критичари и медији су га назвали бајковито-филозофском приповешћу, а читаоци спојем јаве и сна. Атипични роман "Мидар" Kордунаша Илије Шауле из пенсилванијског Вест Честера прокрчио је од пролећа до јесени пут од Торонта до Ниша, да би се средином новембра поново појавио "с оне стране баре".

Своје "крштење", како његов аутор воли да каже, роман "Мидар", али и Мидар - насловни, не и главни лик - имали су маја месеца у највећем канадском граду, Торонту, а онда су се у октобру низале промоције у Србији, најпре у Новом Саду и Београду, затим у Нишу, те опет у престоници.

Током разговора са читаоцима у нишкој Народној библиотеци "Стеван Сремац", Шаула се усправио и рекао присутнима да је протагониста романа, Ан, оно што тренутно пред собом виде, а потом је окренувши им леђа изустио да сада гледају у Мидара.

Оно што већина упита чим чује за ово дело је шта заправо значи реч Мидар. Писац се успешно брани да није позван да директно "открива тајне овога света", но да је Мидар "вероватно љубав". Окупирало је исто питање и посетиоце 63. Међународног београдског сајма књига, где су присутни заједно са аутором преломили "Мидарову погачу" насред Хале 1.

Ту су и наводи у тексту на веб-сајту једног домаћег недељника да је Мидар "нова песничка реч", којом се кроз изведени придев описује осећање трагања за светлошћу и корачање булеваром који води у неку нашу пећину, скривену и небу блиску.

Kуриозитет "Мидара" лежи и у приказу трију животиња, пратилаца главног јунака Ана: орла, змије и вука, са нагласком на последњег. Вук код Шауле има улогу позитивног бића које служи човеку, а не које му чини штету и наноси зло. Он је смекшао вука, не да би га потчинио већ да би га учинио себи равним.

Америчко "крштење" су "Мидар" и Мидар имали 18. новембра у Патерсону, држава Њу Џерзи. Тамошња публика је са једнаком радозналошћу примила у руке сторију географски тако далеку, а унутрашњем бићу сродну.

Са освртом на прошла времена, на напуштене просторе и на избледела лица, "Мидар" је свакако вредан пажње. Неретко подсећа на митолошке приче, али и свакодневни живот. Одише сећањима на Kордун, на родни крај, на ишчезле обичаје и вредности и истиче везу са земљом и природом уопште. У питању је литерарно освежење које ће тек оплеменити књижарске и библиотечке полице.

број коментара 0 Пошаљи коментар