Књига за разговор са сопственом душом

У култном београдском храму писане речи, у Француској 7, добродошлицу је Драгану Јаковљевићу и посетиоцима пожелео један од челника Удружења књижевника Србије Миљурко Вукадиновић, истакавши да су писци из дијаспоре, или како он каже аутори "заграничне књижевности", увек добродошли и радо виђени на књижевним вечерима у матици, извештава за Програм за дијаспору РТС-а Добрила Боројевић.

"Пред нама је двојезична збирка, на српском и енглеском језику, па ће она, поред језика поезије, комуницирати и са бројним читаоцима прелазећи језичке и културолошке границе", рекао је, поред осталог, Вукадиновић, који је упознао посетиоце промоције са вишестраном личношћу аутора, који у Будимпешти уређује Српске недељне новине и предаје историју српске књижевности и културе на тамошњем Филозофском факултету. 

Према речима домаћина, део садржаја нове књиге Драгана Јаковљевића заслужено ће се наћи у антологијама и зборницима на чијем састављању ће у догледно време радити Удружење књижевника Србије и људи окупљени око њега.

О једанаестој по реду књизи Драгана Јаковљевића надахнуто је говорио и књижевник Александар Чотрић, који објашњава да аутор буци и какофонији данашњег света супротставља Шапат времена.

"Ово није ни новела, ни роман, ни збирка песама, ни поема, ни монодрама, ни збирка есеја, а истовремено је све то заједно. То је лирски текст, модерне литературе, модерног поступка, и духом и стилом. Могли бисмо рећи да је реч о песмама у прози, или пак о прози у песмама. Засигурно је, међутим, да је Драган Јаковљевић написао суптилно, поетично, лирско, танано и исповедно дело, које обилује и мудростима и емоцијама", истиче Чотрић и додаje да се због оваквих дела воле поштују књиге.

"Дела као што је Шапат времена враћају веру у лепу литературу, подижу углед књижевном делању, афирмишу српску књижевност у свету и представљају путоказ младим писцима. Књига Драгана Јаковљевића одлична је основа за избор радова за будуће панораме, зборнике и антологије, уџбенике и школске програме. Дело пред нама доказује да се на српском језику пише добра књижевност, јер дубоке мисли досежу врхове савременог стваралаштва. Тако је српска књижевност, после Јоакима Вујића рођеног у Баји, Јакова Игњатовића из Сентандреје, Милоша Црњанског, који је свет угледао у Чонграду, у Драгану Јаковљевићу добила још једног значајног књижевника који ствара на просторима Панонске низије", нагласио је Чотрић.

Како је мешавина жанрова била могућа, можда најбоље објашњава чињеница да се Шапат времена пред читалачком публиком појавио након објављена два романа, пет књига дневничке прозе и есеја и две збирке песама.

"У мојим кратким записима време je наратор. Оно се читаоцу обраћа директно и са њим је на "ти". Реч је о врло краткој форми, кроз коју време, као главни јунак, покушава да пренесе читаоцу неке поруке и мудрости, неке животне истине, како не би залутао на путу који му живот трасира. Јер, време је највреднији ресурс који поседујемо. Ако га правилно искористимо, можемо од свог живота да направимо шта год желимо. А ако не ослушнемо његов шапат, ако не пожелимо да научимо његов језик, па нам време неопажежно умакне, све је узалуд, а поготово новац. Упропастимо ли своје време, упропастили смо живот", рекао је, поред осталог, Драган Јаковљевић и потом прочитао неколико записа из своје нове књиге.

Изузетно захтеван посао и прави подвиг начинила је и поетеса и преводилац Дениса Кондић, која је Шапат времена превела на енглески језик, насловивши збирку насловом Whisper of time.

"Преводиоци знају да је превод најбољи онда када се преводилац не види, а мени је изузетно драго што сам кроз Драганове стихове упознала и самог аутора. Заиста сам уживала радећи на овом преводу. Ово није књига за лако поподне, већ за дубок разговор са сопственом душом, за ослушкивање времена, јер време Драгана Јаквљевића не виче. Оно нам шапатом поручује да ћемо, када се дубоко загледамо у своју душу, овладати умећем припадања себи", објашњава тиха и ненаметљива Дениса Кондић.

Објављивање ове књиге финансирао је Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама АП Војводине, уз подршку и помоћ неколико српских самоуправа из Мађарске.