Помен жртвама рата и нацизма у Браунауу

Град Браунау на Ину налази се на северозападу Републике Аустрије и административни је и индустријски центар региона. Његово постојање забележено је у хроникама које датирају још из 788. године а званичну повељу града, Браунау добија 1260. године. И поред веома интересантне културно-историјске позадине, његово помињање у разним лексиконима, везано је првенствено за чињеницу да је у њему рођен нацистички вођа Адолф Хитлер.

„Иако је у Браунау живео само до треће године живота и заправо није имао никакав однос према њему, град носи ово тешко бреме. Браунау се због поменуте чињенице приписују разни негативни епитети, док је стварност заправо у потпуности другачија. Бројне иницијативе и манифестације јасно указују на одлучност јавности и градских власти, да се супродставе постојећим клишеима, истовремено поштују и изузетну сензибилност ове теме", изјављује секретар за културу града, иначе рођени Новосађанин, Зоран Шијаковић.

Једна од кључних манифестација и неизбежних ставки у календару битних догађаја је Помен жртвама рата и нацизма, који се од 1989. године редовно одржава испред родне куће поменутог диктатора. Исте године а захваљујући иницијативи тадашњих градских власти, испред куће постављен је гранитни камен, допремљен из озлоглашеног конзентрационог логора Матхаузен, са уклесаном недвосмисленом поруком: „Мир, слобода и демократија - Никада више фашизам - Опомињу милиони страдалих".

Организатори помена су градске власти у сарадњи са Комитетом Матхаузена, а као термин симболично је одабран почетак маја месеца, када се одиграо пад Хитлерове нацистичке Немачке.

Овогодишњу манифестацију свечано је отворио градоначелник Браунауа мг Јоханес Вајдбахер (Mag. Johannes Waidbacher), поздрављајући присутне, међу којима и велики број званица.

Вајдбахер је на почетку његовог обраћања споменуо учестале антидемократске тенденције које прете да дестабилизују Европу и подсетио на последице ратова „нашег времена", односно последњих година.

„Актуелна геополитичка ситуација јасно показује, колико је моментална ситуација напета. Притом, готово свакодневно, на стотине људи а некада и хиљаде, рескирају сопствени живот и живот својих најближих, у нади да ће у Европу пронаћи жељену сигурност и мир".

Свечаност протекла је у знаку Израелске културне заједнице Горње Аустрије, с обзиром на чињеницу да је њена председница госпођа др Шарлоте Херман (Dr. Charlotte Herman) ове годиме имала улогу свечаног говорника.

Духовни и религиозни центар Израелске културне заједнице Горње Аустрије, основане 1877. године, налази се у Бетлехемовој улици у Линцу. Његово средиште чини модерна синагога саграђена на рушевинама старе, спаљене у Ноћи погрома 1938. године. Госпођа Херман налази се од 2013. године на челу заједнице а један од њених предходника, након Другог светског рата, био је Симон Визентал (Simon Wiesenthal).

У њеном обраћању др Шарлоте Херман подсетила је на безбројне жртве проузроковане Другим светским ратом, међу којима је и шест милиона Јевреја, који су за време нацистичке владавине на веома нељудски и нехуман начин изгубили своје животе.

„Радило се о људима, који никоме ништа нажао нису учинили. Живота их је коштала искључиво чињеница да су били то што јесу. Међу њима недужно је страдало милион и по деце. Седамдесет и две године касније, број Јевреја још увек није достигао стадијум од 16 милиона, колико их је било у Свету пре Другог светског рата, већ је моментално нешто виши од 14 милиона. Многе ствари би нам у данашње време изгледале другачије, када би се интензивније позабавили прошлошћу наших родитеља и дедова. Антисемитисмус није Хитлеров изум. Он је постојао и раније с обзиром на вишехиљадугодишњи прогон Јевреја али су систематичност и обим страдања били сасвим нови. Многи нису веровали и да је могуће да ће се тако нешто догодити, те се нису опирали. Била је то испоставиће се велика наивност и фатална грешка", навела је др Херман.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
25° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи