Књижевних 80 година

Гордана Стојић у пензионерским годинама, по сопственим речима, летује у родном Нишу а да своје записе и објави, одлучила се на наговор пријатеља и уз подршку фамилије. Каже да је захвална својој вршњакињи, до скора председници Удружења књижевника у Торонту, Катарини Костић на несвакидашњој промоцији њене књиге Пола палачинке и друге приче али и прослави рођендана. А Катарини су телаграми честитке стигли из Канаде али, још више, из Србије, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Бранка Дикановић Трбојевић.

Ево једног који је прочитао Милић Радевић, песник, нови председник овог удружења.

Газила си у Београду снег до колена да би учествовала у разговорима у Француској 7. Диктафон и фото апарат забележили су истину о српском језику и писму и донели је у Канаду у којој се верно чувају и језик и ћирилично писмо које није само шара на тканини. Катарини Костић многаја љета желе њени ћириличари из Удружења за одбрану ћирилице Добрица Ерић.

Другу честитку прочитала је Гордана Лаковић, писац и члан Десанке Максимовић.

Када је Каћа у Београду онда књижевни свет смишља високоумне крилатице и гађа се цитатима домаћих и светских класика јер зна да Катаринин диктафон увек има нове батерије. Катарини Костић пуне батерије и светло желе њене Књижевне новине.

Као на свакој промоцији читали су се поезија и књижевни прикази, али рођенданска прослава била је праћена и песмом и наравно огромном тортом у облику књиге. Обраћајући се присутнима слављеница је истакла да у удружењу има праве наследнике.

„Ми, припадници старије генерације смо се дружили с књигом и окупљали поводом књиге. Видим да се то наставља, а радује ме да српска књижевност на овом континенту има преспективу. Заиста је дошло време да се каже да је загранична или књижевност дијаспоре део целокупне српске књижевности", рекла је Катарина Костић.

Њен избор из поезије под насловом Ехо бескраја садржи велики број такозваних ангажованих песама, а такав је био и Катаринин живот. Из родног Шапца је после завршених студија кренула пут Париза а после неколико година стигла у Канаду. Годинама је радила за југословенске и руске новине и упорно се ангажовала на очувању српског језика, ћирилице и промоцији књижевности.