Иван Калаузовић о академском расејању на конференцији САНУ

Докторанд нишког Филозофског факултета и сарадник Програма за дијаспору Радио-телевизије Србије, Иван Калаузовић, одржао је предавање у оквиру научног скупа који је 28. маја организовао Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Нишу.

У светлу прославе 175. годишњице оснивања највише научне и уметничке установе у нашој земљи, Српске академије наука и уметности (САНУ), на Универзитету у Нишу, у здању из XIX века смештеном између древне Тврђаве и мирне Нишаве, приређена је конференција на тему: Глобални и регионални аспекти мигрантске кризе и друштвене последице одлива мозгова по развој Србије и Балкана.

Петосатно излагање двадесетак стручних саопштења истраживача из Србије, региона бивше Југославије, Балкана и дијаспоре, еминентних интелектуалаца са домаћих и страних универзитета и института, професора београдске Војне академије, посланика и посленика Народне скупштине Републике Србије, испунило је очекивања Програмског одбора скупа, пружило одговоре, али и отворило бројна питања. Дискусија је настављена и након званичног дела конференције градњом темеља будућег сусрета.

Предавањем Дисперзија интелектуалног капитала у домену макросоцијалне стратификације, докторанда Филозофског факултета у Нишу Ивана Калаузовића, припремљеним под менторством проф. др Владете Радовића, наглашена је повезаност проблема у процесу глобализације, пре свега вертикалног друштвеног раслојавања, са немогућностима академског усавршавања и научног напредовања свих људи у свим деловима света подједнако, што је препознато као један од разлога растућих интелектуалних миграција.

Према речима Калаузовића, Републички завод за статистику не нуди податке о броју грађана Србије који се школују у расејању, док Организација српских студената у иностранству (ОССИ), са више хиљада чланова и четрнаест локалних огранака широм света, не располаже прецизним подацима, јер би, како тврде из те организације, реализација истраживања на ову тему захтевала велика средства, а резултат би био половичан због непостојања свеобухватне базе. Њихова слободна процена је да студената ван земље има око 20.000.

"Неретко се под маском заштите ауторских права онемогућава ширење знања, а оно, као што знамо, вреди само када се дели. Наука није и не сме бити у власништву нити једне нације, државе или режима. Она не припада никоме и припада свакоме. Научне идеје и тезе морају бити по истим критеријумима евалуиране, ма одакле долазиле. Образовање је кључ слободе којим се мења свет", истакао је Калаузовић.

Број српских часописа реферисаних у цитатном индексу Web of Science и годишњој публикацији Journal Citation Reports, према актуелној Категоризацији домаћих научних часописа Министарства просвете Републике Србије је 23. Не представља куриозитет да аутори публиковање својих научних радова у престижним часописима прилично плаћају, иако српски научници нису солвентни попут својих колега у иностранству.

Истраживање интернационалне академске онлајн платформе INOMICS са седиштем у Берлину, спроведено у периоду фебруар-април 2015, пружа увид у просечне зараде запослених у високом образовању и науци у различитим регионима и земљама света. Резултати, добијени на основу одговора 834 анкетираних из 92 земље, говоре да докторанди највише зарађују у Швајцарској, и то 55.000 америчких долара годишње, а постдокторанди и професори су најплаћенији у САД, са 70.000, односно и до 186.000 долара по години. По истом истраживању, у Западној Европи је забележен раст просечне зараде од 28% за оне са годинама старости у распону 36-45 и 46-55, док је евидентирано да стручњаци из Источне и Југоисточне Европе добијају веома ниске повишице плате у односу на своје године. Овим истраживањем Србија није посебно, већ само регионално обухваћена.

Према Републичком заводу за статистику, у априлу 2016. године просечна месечна нето зарада запослених у сектору стручне, научне и техничке делатности у Србији била је 103.244 динара, а у сектору образовања 40.784 динара. Треба напоменути и да разлике у зарадама међу регионима Србије и те како постоје и да нису мале.

"Иако се контрола одлива и прилива мозгова, то јест емиграције и имиграције становништва, у слободном демократском друштву може схватити као инструмент баштињен и заостао од стране неког претходног репресивног режима, системско сагледавање и стратешко решавање проблема је неопходно. Србија, конкретно, мора порадити на поспешивању циркулације мозгова, тачније на омогућавању низа олакшица које ће понудити стручњацима из дијаспоре и привући их да сарађују са матицом", закључио је Иван Калаузовић, чија је студија Комуникација као детерминанта кохезије матице и дијаспоре, са прошлогодишњег скупа САНУ, овом приликом уједно промовисана збирним издањем селектованих наслова.

Комплетни радови учесника конференције, која је у суботу одржана у Нишу, биће објављени у зборнику изабраних истраживања до краја 2016. године, а поједина ће излагања благовремено емитовати Трећи програм Радио Београда Радио-телевизије Србије.

број коментара 0 Пошаљи коментар