Однос Србије и расејања нарушава семантички шум

Јубилеј Универзитета послужио је тако већој актуелизацији ове теме, која је привукла интелектуалце из Србије и земаља региона, међу којима су били и они са немалим стажом живота и рада у дијаспори. Шестосатна презентација аутора претходно прихваћених радова од стране Програмског одбора Центра САНУ и Универзитета у Нишу, праћена дискусијом, завршена је корисним закључцима и апелима надлежним институцијама да се одлив мозгова, уколико већ не може да се спречи, систематски искористи.

Аутор овог чланка, са искуством стеченим у Канцеларији за сарадњу са дијаспором Града Ниша, најпознатијој по електронском сервису Виртуелни матичар за дијаспору и курсевима српског језика преко Скајпа за омладину из расејања, представио се на Конференцији радом "Комуникација као детерминанта кохезије матице и дијаспоре", који је написао са др Владетом Радовићем, професором Филозофског факултета Универзитета у Нишу, некада новинаром и уредником РТС-а.

Кроз поменути рад, однос матичне државе и дијаспоре приказан је као макрокомуникацијски чин између два комуникацијска поља повезана комуникацијским каналима: државним институцијама, црквом, удружењима Срба, медијима, појединцима. Комуникација међу тим пољима често се прекида дисторзијом и семантичким шумовима због употребе различитих кодова, основних јединица комуникације. Једноставније речено, држава не препознаје поруке које јој припадници емиграције шаљу, институције су неме, удружења Срба неумрежена, у медијима дијаспоре и Срба у региону је све мање корисних, аутентичних и непреузетих садржаја. Спас су појединци и универзитетске мреже алумниста, јер ситуација је алармантна.

Према Попису становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији из 2011. године, од 7.186.862 становника Србије (без Косова и Метохије), 19,7% (1.416.389) чине млади од 20 до 34 године старости, што је сличан старосни опсег коришћен у истраживању Канцеларије за сарадњу са дијаспором Града Ниша из 2014, на основу ког 78% младих жели да напусти матицу.

Одлив и траћење мозгова Србије се по угледу на земље које су искористиле тај феномен мора претворити у прилив или у транснационалну циркулацију мозгова, а до прочишћења комуникацијских канала за бољи проток међу два комуникацијска поља, домицилног и, условно речено, новодомицилног може доћи већом институционализацијом питања дијаспоре и стратешким приступом овом озбиљном проблему.

Радови учесника конференције Одлив мозгова: узроци и последице по национални развој и идентитет постаће доступни јавности након 15. септембра 2015. године, у зборнику радова који ће објавити Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Нишу.