Стваралаштво Драгана Јаковљевића представљено београдској публици

На једној страни Српске недељне новине у Мађарској, намењене српској мањини која живи у тој земљи - дакле посао који захтева тачну информацију, срочену јасно и концизно, а на другој - романи, поезија, есејистика, где до изражаја долазе слободе и сасвим другачији таленти Драгана Јаковљевића, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Маја Станковић.

Потреба да буде аналитичан и да се критички односи према окружењу, стигла је са зрелошћу, сматра аутор, најпре краћих форми попут новинских колумни, а онда и есеја, који улазе у домен социолошког.

Драган Јаковљевић и у предходној својој књизи "На други поглед", а то чини и у најновијој "Мимикрија као судбина", проблематизује одређене појаве и о њима говори. У првим годинама свог боравка у Мађарској, реаговао је више на визуелне подстицаје из окружења, док се са бољим познавањем средине и језика угао перцепције мењао. И у једном и у другом случају неке опште појаве, остале су предмет његовог размишљања.

Својеврсна ретроспектива стваралаштва Драгана Јаковљевића у Студенстком културном центру у Београду, била је увод у озбиљније бављење ове установе културе писцима у дијаспори и приликама са којима се они сусрећу у свом раду, као и могућностима да своје књиге издају како у средини у којој живе, тако и у матичној држави. Било је, такође речи и о могућностима очувања матерњег језика у условима изражене асимилације, о чему је Драган Јаковљевић говорио и из угла професора Филолошког факултета Универзтета "Етвеш Лоранд" у Будимпешти, где на Смеру за српски језик и књижевност предаје историју књижевности.

Домаћин вечери била је Весна Капор, уредница књижевних програма у Студентског културном центру, а о стваралаштву Драгана Јаковљевића говорио је књижевник и универзитетски професор Миомир Петровић.