Kompozitor meseca – Luiđi Kerubini

Kerubini je još tokom studija u Bolonji i Milanu kod Đuzepa Sartija pokazao veliko interesovanje za polifonu tradiciju, pa je podrobno proučavao vokalne kompozicije Palestrine, Marčela, Hendla i Pergolezija. U osmodelnoj fugi koju je kao student 1778. komponovao za dvostruki hor akapela, predstavio se kao autor koji sa velikim znanjem vlada veštinama kontrapuntske tehnike, da bi u duhovnim kompozicijama pisanim u periodu od 1811. do 1822. godine, pokazao puno kontrapunktsko majstorstvo i visok stepen vladanja polifonim stilom. U Kerubinijevim duhovnim delima dolazi do izražaja i njegov izuzetan smisao za stvaranje dramskih kontrasta, koji su posebno primetni u Rekvijemima u ce molu iz 1816. i de molu iz 1836. godine, posebno u stavovima Dies Ire, koji su za kompozitora predstavljali glavnu okosnicu „misa za mrtve".

U prvom delu emisije slušaćete stavove Gloria i Agnus Dei iz Mise u de molu koju je Kerubini komponovao 1811. godine u Parizu. Ovo delo je kao poklon namenio princu Nikolasu Esterhaziju koji je tokom svog boravka u francuskoj prestonici 1810. upoznao kompozitora i želeo da ga angažuje kao muzičkog direktora u svojim palatama, na poslu koji je nekada obavljao Jozef Hajdn. Delo je nastalo upravo u iščekivanju Kerubinijevog nameštenja, do kojeg nikada nije došlo. Izvode Hor i Simfonijski orkestar Bajrojtoskog radija pod upravom Rikarda Mutija, a kao solisti nastupaju: Kamila Tiling i Acukó Suzuki, soprani, Sara Fulgoni, mecosopran, Kurt Štrajt i Andreas Šilist, tenori, i Tomas Tomason, bas-bariton.

Godine 1816. Kerubini je komponovao i svoj prvi Rekvijem u ce molu. Delo je premijerno izvedeno 21. januara naredne, 1817. godine u Bazilici Sen Deni u Parizu, povodom službe kojom je obeležena 24. godišnjica egzekucije Luja Šesnaestog tokom Francuske revolucije. Suprotno utvrđenoj praksi, u ovom ostvarenju Kerubini nije uključio soliste, već je sve pevane deonice izvodio hor. Naklonost ka Rekvijemu u ce molu negovali su važni kompozitori romantičarske epohe: Robert Šuman je smatrao da ovom delu nema pandana, Berlioz i Brams su se divili Kerubinijevom Rekvijemu u ce molu, istakavši da on nadilazi sve što je u tom žanru ikada napisano. A čak je i Ludvig van Betoven jednom prilikom istakao da ukoliko ikada odluči da komponuje misu za mrtve, njegov model i uzor će biti Kerubinijeva „Misa za mrtve u ce molu". Zanimljivo je, kako ukazuju izvori, da je ovo delo izvedeno prilikom Betovenove sahrane marta 1827. godine.

Emisiju će zaokružiti upravo sedmostavačni Rekvijem u ce molu u izvođenju članova češkog vokalnog i instrumentalnog ansambla za ranu muziku Kolegijum 1704 pod upravom Vaclava Luksa.

Urednica Irina Maksimović Šašić