Читај ми!

Мајстори барока – Хајнрих Шиц

Слушаћете псалме из збрике „Давидови псалми”, затим композиције засноване на стиховима РПесме над песмама” као и дела из збирке „Канционес сакре” Хајнриха Шица. Изводи ансамбл Ле кри д’ Пари под уметничким вођством Жофруе Журдена.

Хајнрих Шиц, рођен 1585. године, сматран је највећим немачки композитором у 17. веку, и првим пре Јохана Себастијана Баха који је стекао међународни углед.Његов музички таленат открио је гроф Мориц од Хесена и Касела 1599. године, када је четрнаестогодишњи Шиц приступио хору. Гроф му је обезбедио широко опште образовање и подржао га када је 1609. године отишао у Венецију, како би учио музику код Ђованија Габријелија. Након студија, Шиц се вратио у Касел и кратко деловао као оргуљаш на двору, да би се 1615. године преселио у Дрезден, где је постао капелмајстор. Тридесетих година 17. века, Шиц је поново посетио Венецију, где је сада Клаудио Монтеверди био водећа музичка личност; сматра се да је отишао код њега како би усавршио своје композиторско умеће. Након пута у Италију, вратио се на двор у Дрезден, али је био приморан да га напусти због епидемије куге, као и озбиљних превирања која су била последица Тридесетогодишњег рата. Тако, од 1633. године овај музичар делује као капелмајстор краљевског двора у Копенхагену. Након тога, пут га још једном враћа на дрезденски двор и ту и остаје до краја свог живота, 1672. године. 

Опус Хајнриха Шица био је обиман, а примат у његовом стваралаштву имала су дела која су припадала области сакралне музике, по којима је и данас остао упамћен. Нажалост, велики број његових остварења временом је изгубљен. У та дела спадају световне песме, прва немачка опера под називом Дафне, која је изведена 1627. године, затим композиције за венчање Јохана Георга II Саксонског, као и комплетан рукопис инструменталних дела.

Шицов музички стил умногоме је био под утицајем италијанских мајстора - Габријелија и Монтевердија - и сматра се да је он један од аутора који су донели нове музичке идеје у Немачку. У својим делима укрстио је елементе италијанске и немачке традиције, али његова музика остаје „изразито индивидуална и немачка по осећању". Користио је разна музичка средства - ритмичка, мелодијска, хармонска, текстурална и структурална - како би манипулисао текстом и створио специфичне музичке ефекте како би боље пренео његову поруку. 

Ауторка: Саша Тошковић 




број коментара 0 Пошаљи коментар