Студије и огледи

С. Продановић, П. Крстић: О чему говоримо када говоримо о незнању

У емисији Студије и огледи, од понедељка, 22. до петка, 26. фебруара, можете пратити рукопис социолога Срђана Продановића и филозофа Предрага Крстића, који ће под називом „О чему говоримо када говоримо о незнању: похвала грешци” бити ускоро објављен у издању Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.

Аутори на почетку текста кажу да им није била намера да напишу књигу о глупости, јер су њену историју, теорију и „феноменологију" многи већ исписали. Али, како истичу, ово јесте књига која има везе са оним с чим се глупост обично повезује, са незнањем и грешком. Веза среће и глупости одвајкада је заправо била, ако не непосредно асоцирање првог са мањком знања, онда свакако упозорење на блиско сродство знања и несреће... Постоји, наиме, или је постојало, једно кардинално заговарање незнања, једна традиција оспоравања пожељности знања која је проистекла из увида у његову деструктивност: знање унесрећује, отежава живот, баца у депресију, води губитку поузданог ослонца и дезоријентацији и све томе слично. Незнање је, насупрот томе, и благотворно и „блажено". Није реч нужно или није реч само о изреци „благо будалама" – та изрека ионако представља тек надмени став оних који умишљају да су зналци-мученици, став који је у мешавини презира и зависти створен да дерогира. Може се пре рећи да је реч о једној „разборитој и такорећи искуственој опомени Старог завета: пошто је срце видело ‘много мудрости и знања‘ и претекло их све, ваља признати да је познање свакојаких ствари ‘мука духу‘, јер где је много мудрости, много је бриге, а ко умножава знање, умножава и муку", пишу Продановић и Крстић.

Чита Душица Мијатовић.
Уредница Оливера Нушић.