Уметност интепретпретације – Диригент Боривоје Симић

Рођен 1920. године, Боривоје Симић је композицију студирао на Музичкој академији у Београду у класи Станојла Рајичића, а дириговање у класи Михајла Вукдраговића. Радио је испрва као диригент хора културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар”, а 1948. долази у Радио Београд, где постаје диригент, а потом и шеф Хора Радио Београда.

Током своје дугогодишње каријере снимио је око 15000 минута трајних архивских снимака најзначајнијих дела југословенске и светске музичке литературе, у распону од полифоних композиција 16. века, преко вокално-инструментланих дела барока, класике и романтизма, до савремене литературе свих стилских оријентација, с посебним акцентом на музику српских и југословенских аутора.

Са Хором Радио-телевизије Београд имао је успешне турнеје широм Југославије, али и у иностранству, чинећи од овог састава један од најуигранијих ансамбала у нашој земљи. Поводом извођења Свадбе Игора Стравинског и ораторијума Смрт Стефана Дечанског Енрика Јосифа, Бранко Драгутиновић је тако записао: „Од Хора Радија диригент Боривоје Симић створио је вокални ансамбл инструменталне прецизности, који је са засењујућим блеском техничког виртуозитета и великом изражајном снагом певао веома компликоване хорске партије. Својом примарном музикалношћу, прецизним диригентским гестом, великом сугестивном снагом и здравим музичким темпераментом Боривоје Симић носио је звучну стихију музике Јосифа и Стравинског и достигао врхунац свог уметничког успона”.

Осим ансамблима наше куће, Симић је руководио и оркестрима Београдске филхармоније, Оркестром Дома ЈНА, Загребачком и Љубљанском филхармонијом, али и Оркестром романске Швајцарске. Са хором РТБ-а остварио је преко 250 наступа, а након гостовања у Милану, критичар једних локалних новина је навео да се „талентом и лепотом извођења које се може означити као савршено, ако ишта на овом свету може бити савршено, диригент Боривоје Симић представио као уметник првог реда”.

Осим што је био један од наших најплоднијих диригената, Симић се бавио и компоновањем. Године 1959. Симић је добио Октобарску награду за свој рад, а у периоду од 1965. до 1967. године био је председник Удружења композитора Србије. Још једно важно призање за његов композиторски рад, била је Златна арена у Пули, коју је добио 1958. за музику за филм Поп Ћира и поп Спира.

Као диригент, интепретирао је дела најразличитијих стилских усмерења, а свој избор објаснио је у једном интервјуу, говорећи: „Волим пре свега добру музику. Сасвим свеједно чија је, из којег времена, којем правцу припада: са страшћу и правим стваралачким ентузијазмом диригујем свако добро музичко дело”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић