Рејха у Бечу

Последње године које је провео у Бечу, закључно са 1808, представљају један од најплоднијих периода у стваралаштву овог композитора. Рејха је у Бечу ставио акценат на жанрове камерне музике, експериментишући са различитим инструментацијама и проширујући оквире типичних третмана традиционалних ансамбала. Његов први опус гудачких квинтета, из 1805. године, писан је за ансамбл који укључује два виолончела; настављајући традицију Луиђија Бокеринија, Рејха неретко иде и корак даље, те виолончело заправо преузима место солистичког инструмента, а квинтети бивају обликовани у концертантном стилу. Рејха је такође елиминисао играчки став из циклуса, а простор који је отворила троставачна структура искористио је да прошири обиме сонатног алегра. На почетку вечерашње емисије чућете први квинтет из ове збирке, у А-дуру, који тумаче виолончелиста Анер Билсма и квартет Ларкибудели. Поред високог степена мелодијске инвенције, одлика Рејхних камерних дела у овом периоду је и уплив фолклорног тематског материјала, што се у овом квинтету одражава на финални став, писан на „руску тему".

Француски композитор енглеског порекла, Жорж Онсло, био је четрнаест година млађи од Рејхе, а након Рејхиног одласка у Париз, Онсло је постао и његов ученик композиције. Централно место у опусу Жоржа Онслоа заузима управо гудачки квинтет. Његов приступ гудачком ансамблу чини га ближим бечким него ли француским композиторима, те не чуди што су његова дела била најпопуларнија у Аустрији и у Немачкој. Гудачки квинтети Жоржа Онслоа налазила су се редовно и на концертним репертоарима бечких ансамбала камерне музике.

Аутор Срђан Атанасовски
Уреднице Ксенија Стевановић и Сања Куњадић