Музеј звука – Мотети Хијеронимуса Преторијуса

Мотете овог севернонемачког композитора и оргуљаша слушаћете у интерпретацији ансамбла Аламир, уз пратњу чланова ансамбла Сакбути и корнети његовог величанства и оргуљаша Стивена Фара, док је диригент Дејвид Скинер.

Овај уметник рођен је 1560. године у Хамбургу, где је и провео највећи део живота. Као син оргуљаша и композитора Јакоба Преторијуса старијег, музику је почео да учи са оцем, а потом се усавршавао у Келну. Након краћег боравка у Ерфурту, где је радио као оргуљаш, вратио се у родни Хамбург, где је постао најпре заменик, а потом и главни оргуљаш у цркви Светог Јакова. Преторијус је био један од првих значајних композитора у овом севернонемачком граду, за којим ће следити читава плејада великих композитора, од Хајнриха Шајдемана и Матијаса Векамана у седамнаестом, преко Георга Филипа Телемана и Карла Филипа Емануела Баха у осамнаестом веку.

Као оргуљаш цркве светог Јакова, Преторијус је компоновао око сто мотета на латинском и немачком језику, затим шест миса и девет Магнификата за два хора. Заједно са Михаелом Преторијусом, са којим међутим, није био у сродству, био је први композитор који је писао за вишехорски слог. Ова дела обајвљена су у петотомном издану Опус музикум И-В између 1599. и 1625. године. Захваљујући овим делима, као и његовом доприносу ширењу венецијанског хорског стила на северу Немачке, те квалитету и квантитету његових композиција, Хијеронимус Преторијус је дао важан допринос развоју у овом региону, те постао први хамбуршки аутор који је имао и међународну репутацију.

Док су композитори из јужне Немачке венецијански вишехорски стил учили у директном контакту са Андреом и Ђованијем Габријелијем, до севера је овај стил стизао посредством штампаних издања која су кружила Европом у то време. Упркос тек посредном контакту, Хијеронимус Преторијус је постао велики мајстор овог стила, компонујући дела за хорове који су могли имати од осам до двадесет гласова, који су били подељени у две, три или четири групе. Извођење његових дела захтевало је велико умеће и озбиљне извођачке ресурсе, те су у каснијим вековима све ређе извођена.

На двоструком албуму који вечерас представљамо, налазе се мотети написани за осам, дванаест и један за двадесет гласова, под називом Декантабат популус.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић