Музеј звука – Хорске свеске из Питерхауса

Изузетан пројекат започет пре неколико година заокружен је 2017. петим компакт-диском из серије, који је добио награду магазина Грамофон као најбољи снимак ране музике у 2018. години. У питању је снимак дела сачуваних у такозваним Хорским свескама из Питерхауса у Кембриџу, рукописној збирци која садржи дела пререформацијског полифоног репертоара у Енглеској. У овим манускриптима, налазе се дела познатих енглеских аутора, али и остварења читаве плејаде данас готово непознатих композитора. Међу њима је чак четрдесет „уника” – дела која се налазе само у овом извору и више од десет дела чији су други извори непотпуни. Сам рукопис је настао око 1540. године а саставио га је писар Модлен колеџа у Оксфорду, за потребе служби у Кантерберијској катедрали. Ове свеске представљају најзначајнији извор полифоније неговане у Енглеској у деценијама пре Реформације и показују да се тада на острву неговао развијени, високомелизматични стил, који је донекле био неочекиван у позним година владавине Хенрија VIII.

Највећи проблем у проучавању овог репертоара представљао је недостатак тенорских деоница ових композиција, које су нестале пре више векова, а на чијој је реконструкцији последњих деценија радио Ник Сендон, са Универзитета у Екситеру. Захваљујући његовом раду, од краја деведесетих година прошлог века, ансамбл Блу Херон је у свој репертоар уврстио нека од дела сачуваних у овом извору, да би временом ово интересовање прерасло у петотомно издање хорских композиција које до сада никада нису биле изведене или дискографски забележене.

На њиховом последњем албуму, који ћете слушати у вечерашњој емисији, налазе се дела аутора о којима данас не знамо ништа више до њихових имена – Џон Мејсон, Роберт Хант и Хју Стерми. Ипак, њихова дела, као и изузетна миса Сине номине анонимног аутора, показују велико умеће и сасвим неочекивано лице музике у Енглеској у првој деценији након раскида са Римом.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић