Разум и осећајност

Штајбелт је у родном Берлину учио музику пре него што је приступио Пруској војсци из које је потом дезертирао, започињући живот уметника-номада. Најпре се настанио у Паризу, где је стекао велики углед као пијаниста, пре свега изводећи своју сонату познату као Кокета, посвећену Марији Антоанети. Жељан славе, потом се упутио у Лондон где је наступао у оквиру чувених Саламонових концертних серија, а затим је отишао у Хамбург, Берлин, Дрезден и Праг, да би почетком 1800. године стигао у Беч. У овом граду одиграла се једна од најпознатијих епизода из његовог живота, када је наводно изазвао Бетовена на пијанистички дуел, у дому Грофа фон Фриза. Сведочанство о овом догађају, међутим, написао је тридест седам година касније велики Бетовенов поштовалац и пријатељ, Фердинанд Рис, па га треба узети са извесном резервом. Риз описује како је Бетовен импресионирао све присутне надугачко импровизујући на тему деонице виолончела из најновије Штајбелтове композиције, али окренуту наопачке, што је увредило изазивача, који је одјурио из палате и никада се више није појавио у Бечу.

Након овог јавног понижења, Штајбелт се вратио у Париз где је компоновао дела посвећена прославама победа Наполеона Бонапарте, да би 1808. године, на позив цара Александра I отишао у Санкт Петербург, где је наследио Франсоа-Адријена Боалдијеа на месту директора Француске опере. Умро је у овом граду 1823. године.

Данијел Штајбелт је за собом оставио изузетно велики опус, углавном посвећен делима за клавир, али у којем се налази и неколико веома успешних опера, попут Пепељуге из 1810, и Ромеа и Јулије из 1793. године. Иако је уважаван због свог пијанистичког умећа, често је описиван као „изразито ташт, арогантан, неучтив, екстравагантан и чак нечастан" човек. Његова дела, са друге стране, откривају маштовитог композитора сасвим индивидуалног израза.

У вечерашњој емисији чућете Концерт за клавир број 3 у Е дуру под називом Олуја који изводе Хауард Шели и Оркестар Северне Ирске.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић