Вилијам Џејмс: Морални еквивалент рата (2)

Циклус који ћемо емитовати на Трећем програму представља избор антиратних текстова који су написани између 1899. и 1944. године. У том периоду смо имали два светска рата и бројне мање, али не мање бруталне ратове. Али ту су нашле место и мировне конференције и настојања да се оснују међународне организације које би радиле на спречавању рата. Ово последње се одиграва у изнудици, из увида да је продужетак овог или оног рата неизводљив, из прорачуна да је његова обустава исплативија од наставка, али макар делом и из вере или уверења да је другачији свет могућ, из макар нејасне визије људског друштва утемељеног на миру а не на сукобу, на сарадњи а не на равнотежи снага и страха. И ту су, најзад, нашли место гласови, разнородни и по жанру и по накани, и по прилици и по интонацији, гласови мање или више гласовитих жена и мушкараца, писаца, научника, мислилаца, активиста, који су имали храбрости и вештине да их подигну против рата. Окупља их, и у овом темату и иначе, можда једино то – темељно супротстављање злу ратовања – те потреба да о томе прозборе, да инвестирају свој таленат у списе који сведоче таквом ставу и истовремено наговарају на њега.

Текст америчког филозофа Вилијама Џејмса који ћемо емитовати на нашем програму није само вид пацифистичког ангажмана, он уједно представља и одраз стремљења прогресивистичког реформског покрета у Сједињеним Америчким Државама с почетка 20. века. Џејмс се не одриче патриотизма, али га преусмерава, тражећи од антимилитариста да предложе прикладну замену за војничку дисциплину, осећај части и доживљај припадања.

Текст је превео Предраг Крстић.
Чита Гордана Гачић.
Уредница Оливера Нушић.