Čekajući novi talas korone: Starenje imuniteta i treća, buster doza vakcine

Ako smo nešto naučili iz očigledno neravnopravne borbe sa kovidom 19 koja se do pred kraj prošle godine godine odigravala u Evropi, a početkom ove u Indiji i Brazilu, onda je to potreba za bržim i opsežnijim vakcinisanjem, ali i dostavljanjem vakcina tamo gde ih iz različitih razloga nema dovoljno.

Indija, i uz nju Brazil, primeri su prelaska pandemije u novu, opasnu fazu u kojoj nove varijante virusa korona-2 brzo i lako inficiraju sve na šta naiđu, prevazilazeći moć sistema zdravstvene zaštite čitavih država, čak i onih vrlo dobro organizovanih, kao što je Indija. Vakcine su efikasne i obećavaju slabljenje i povlačenje pandemije, ali u nekim zemljama u svetu, nažalost i u Srbiji, postoji teško razumljiv otpor prema njima, tako da je teško predvideti šta će doneti novi talas infekcija ove jeseni.

Vakcinski nacionalizam

Bogate zemlje, i još neke druge, pribavile su potreban novac i već su, za svaki slučaj, pokupovale sve raspoložive vakcine na tržištu, a što je još gore, naručile su i dodatne, tj „buster" doze vakcina, koje su već korišćene tokom regularnih vakcinacija krajem prošle i ove godine. 

Mnogi univerzitetski ljudi i intelektualci u SAD odnedavno javno i samokritički govore da je u frižiderima njihove zemlje smešteno 70 miliona neiskorišćenih doza. Gledano globalno, prvu dozu vakcine dobilo je samo 9 odsto od 8 milijardi ljudi na Zemlji, što mnogi smatraju zadivljujućim uspehom postignutim za samo 8 meseci. Da li je to zadivljujuće ili ne, jasno je statističarima i demografima, dok je za sve ostale to nepravedno.

Početkom maja, u Indiji je bio vrh drame: za nekoliko meseci zbog kovida 19 zemlja je izgubila preko 420.000 stanovnika, a imala više od 30 miliona obolelih.

To je bio jedan od povoda za davno očekivani korak bogatog sveta: u SAD su preduzete mere za privremenu suspenziju prava na intelektualno vlasništvo kojim se velike farmaceutske korporacije - proizvođači vakcina - štite od nelicenciranih vakcina, koje bi, da ih ima, brzo povećale broj vakcinisanih.

Licenca za vakcinu

Ruski nacionalni istraživački centar za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja" bio je odranije izuzetak, jer je svoju tehnologiju još početkom godine besplatno stavio na raspolaganje svima koji bi želeli da u svojim zemljama proizvode Sputnjik V. Licencu je dobio i Istitutu za virusologiju, vakcine i serume u Beogradu, pri čemu je vakcina iz beogradskog Instituta bila odobrena za upotrebu u Rusiji.

Francuska je sa svoje strane odlučila da donira 100.000 doza, i preko KOVAKSA, tj. inicijative Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za ravnomernu raspodelu vakcina, usmeri ih ka Mauritaniji. Donacije vakcina iz Norveške i Novog Zelanda takođe su poslate KOVAKSU na dalju raspodelu. Srbija je još pre nekoliko meseci uputila donacije vakcina susedima kojima su nedostajale.

Krajem juna i početkom jula iz SAD je donirano 20 miliona vakcina i upućeno na drugu stranu Atlantika. U SZO tvrde da za vakcinisanje ukupnog stanovništva na Zemlji nedostaje 45 milijardi dolara što je, kažu ekonomisti, sitnica prema 10 triliona dolara koliko je svetsku ekonomiju do sada koštala pandemija kovida  19.

Izrael, koji zajedno sa Srbijom služi kao primer dobre organizacije kampanje imunizacije, već je vakcinisao nešto više od 80 odsto starijih od 16 godina, a kampanju buster dozama najavio je za jesen, tačnije u oktobru. Osigurao je 16 miliona buster dodatnih doza od Fajzer-Bajonteka i Moderne, kako bi prvu vakcinu dobili i mlađi od 16 godina, a svi stali po jedno ubrizgavanje bustera.

Mnoge zemlje čiji su programi imunizacije u toku uzdržane su po pitanju potrebe za buster vakcinacijom. Ujedinjeno Kraljevstvo naručilo je 60 miliona doza koje će biti pre svega namenjene starijoj populaciji, teško obolelima i po potrebi zdravstvenim radnicima.

Prerano starenje imuniteta

U izjavi Centra za suzbijanje i prevenciju bolesti u SAD, koji nadgleda tok nacionalnog programa vakcinacije, stoji da još nije dokazana potreba za buster dozama. U Centru se smatra da je za odluku o buster vakcinaciju najvažniji dokaz o slabljenju i iščezavanju imuniteta postignutog prethodnim vakcinisanjem. Taj dokaz trenutno nedostaje, tako da se u SAD i ne pominje tajming za buster vakcinisanje.

Imunski odgovor na akutni udar korone 2 i njime prouzrokovani kovid 19, uglavnom je dobro proučen, za razliku od dugotrajnih posledica s kojima se sve češće suočavaju i stručnjaci i laici. U nedavno završenoj studiji na Univerzitetu Birmingem u Velikoj Britaniji, nalaze se rezultati proučavanja imunskog sistema 46 obolelih i hospitalizovanih zbog kovida 19.

Tri meseca nakon otpuštanja iz bolnice u dobrom stanju, većina je pokazala znake preranog starenja i slabljenja imuniteta, koje odlikuje pojava nezrelih B- i T-ćelija, koje nisu dorasle ni ravnopravne u borbi sa patološkim uljezima u telu (zrele B-ćelije pamte i godinama prepoznaju uljeze, dok su T-ćelije ubice tih uljeza, zajedno sa normalnim ćelijama u koje su prodrli).

Drugi znak starenja imuniteta je nepotrebna akumulacija B- i T-ćelija u cirkulaciji krvi posle prestanka infekcije. Osim toga, višak ostarelih T-ćelija luči štetne hemikalije, koje dovode do zapaljenja i pojave bolesti koje su u direktnoj vezi sa starošću.

Svi ispitivani subjekti bili su stari između 30 i 60 godina. Kad su istraživači uporedili imunski sistem ispitivanih osoba sa imunskim sistemom osoba koje nisu bolovale od kovida 19, videlo se da neka tridesetogodišnja osoba koja je preležala teži oblik kovida 19 može imati imunitetet ravan imunitetu šezdesetogodišnjaka. Pored toga, starenje tela ubrzava se i u opštem biološkom smislu za 10 do 15 godina.

Različite vakcine

Ima mnogo razloga na osnovu kojih virusolozi i imunolozi misle da buster doza ne bi trebalo da potiče od već korišćene vakcine za vakcinaciju i revakcinaciju. Od ranije postoje dokazi da dve različite vakcine, od kojih je jedna za vakcinaciju a druga za revakcinaciju, stvaraju jači imunitet nego kad se koristi ista vakcina. Ruski Sputnjik V je heterologna vakcina jer se ona koja se ubrizga prva, razlikuje od druge. O tome govori podatak da je učinkovitost Sputnjika V 97,6 odsto.

U Londonu je u toku istraživanje učinka različitih vakcina za vakcinaciju i revakcinaciju. Rezultati će odlučiti da li će buster doza pripadati već ranije korišćenoj vakcini ili će biti ponuđena neka druga.

Dosadašnje restrikcije praktično su ukinute u Evropi i Srbiji, a novi talas virusa korona-2 smatra se izvesnim. U jesen bi se mogla očekivati kampanja buster vakcinacije, a možda i prvo vakcinisanje mlađih od 16 godina. Ono što je važno jeste stalno preko svih medija ponavljati da se pandemija ne može savladati samo vakcinama i da zbog toga ne bi bilo loše i nadalje voditi računa o međusobnoj distanci i bez maske ne zalaziti u zatvorene prostore sa mnogo ljudi.