Прошлонедељни Самит НАТО, пратећи Самит ЕУ и Г7, затим дводневни боравак америчког председника Бајдена у Варшави, демонстрирали су уверење НАТО-а да ће се исплатити улагање у ескалацију кризе... Амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен на крају посете изјавио је да Вашингтон прави планове за случај да Русија нападне неку од НАТО земаља. НАТО је активирао специјалну одбрамбену оперативну групу за суочавање са последицама хемијског, биолошког или нуклеарног напада... Пољска долива уље на ватру.

Руски и амерички погледи на природу и домете украјинског сукоба, рекло би се, сасвим су компатибилни.

Обилазећи Европу и Пољску, амерички председник Бајден само је потврдио нимало охрабрујуће стрепње. Он је рекао да украјинска криза и битка која се води поводом ње, неће бити добијена у следећим данима и месецима, него да ће то бити „дуга битка која је пред нама".

Амерички председник ову борбу ставио је у контекст „битке за слободу", односно „борбе између демократије и аутократије, између слободе и репресије, између поретка заснованог на правилима и поретка којим се управља грубом силом". У сваком случају, то допуњава прогнозу руског министра спољних послова Сергеја Лаврова из децембра прошле године, да ће се Европа, уколико Русија не добије тражене безбедносне гаранције, „суочити с низом ратова".

Улагање у ескалацију

Прошлонедељни Самит НАТО, пратећи Самит ЕУ и Г7, затим дводневни боравак америчког председника у Варшави демонстрирали су уверење НАТО-а да ће се исплатити улагање у ескалацију кризе, што Русија неће моћи да издржи.

Европа ће избацити руски гас што је брже могућно и прећи на амерички, издвајање на одбрану биће много више него до сада, а на источном крилу, у Пољској, Словачкој, Мађарској и Бугарској биће стационирано додатних 40.000 америчких војника. Свеукупно, број америчких војника у Европи значајно ће прећи 100.000.

Осим тога, алијанска се спрема за најгоре - да Русија нападне неку НАТО земљу (највероватније Пољску) и да употреби неко од оружја масовног уништавања. Уз све то, амерички председник је по први пут инсинуирао жељу за уклањањем руског председника с власти. 

Амерички председник је одбио да ширење НАТО идентификује са „империјалним пројектом" чији је циљ дестабилизација Русије. „Ништа није даље од истине. НАТО је одбрамбени савез. Никада није желео пропаст Русије", рекао је амерички председник.

Па ипак, осећај застоја на бојном пољу сада се осећа и у ходницима дипломатије, где се предузимање нових драматичних корака у борби против Русије показује тешким. Европљани су рекли да нису вољни да сносе последице нових ограничења руске енергије од које зависе. А Бајден је поновио да није вољан да пошаље трупе у Украјину и ризикује да крене у рат против Русије.

Амерички председник је затражио да Запад остане „потпуно, потпуно, потпуно уједињен", али ни ово „тројство јединства" није било довољно убедљиво за украјинског председника. Он је постао критичнији у својој критици Западне уздржаности у погледу војне помоћи Украјини.

Говорећи путем видео линка са лидерима НАТО-а иза затворених врата, Зеленски им је захвалио на подршци, али их је прекорио што не чине више да помогну Украјини, која је „заробљена у 'сивој зони' између Запада и Русије", како је наведено у транскрипту који је објавила украјинска влада. „Нисмо чули јасан одговор", регизнирано је закључио Зеленски.

Свргавање Путина

Бајден, а за њим државни секретар Блинкен и Пентагон већ стигматизују Путина као ратног злочинца. На основу њихових поновљених тврдњи последњих недеља да је Путин ратни злочинац, готово да је извесно да ће руски председник бити оптужен пред неким судом за ратне злочине, што треба да допринесе његовој даљој моралној изолацији и понижавањима.

Овога пута, амерички председник је Путина назвао „касапином" и поручио да такав човек „за име Бога, не треба да остане на власти".

Бајден можда мисли да је Русија Судан, а Путин Омар Башир, па да ће та оптужба бити даљински управљач за усмеравање будућег руског понашања у пожељном правцу и са сарадничком оданошћу. Из овога је јасно да политичко и дипломатско заоштравање односа САД и Русије тек следи и да ће оно укључивати разноврсне америчке акције у циљу свргавања руског председника.

Са руске стране то је 22. марта најавио заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков, који је иначе водио преговоре Русије са САД и НАТО у вези захтеваних гаранација безбедности.

Рјабков је предочио, по свему судећи, не тако далеку могућност потпуног прекида дипломатских односа САД и Русије. „Сједињене Државе раде на прекиду (дипломатских односа). У то нема сумње", рекао је заменик руског министра, коментаришући Бајденове изјаве у којима је прошле недеље у само два дана Путина назвао „убилачким диктатором", „ратним злочинцем" и „правом хуљом".

Рјабков је додао да Русија није заинтересована за међусобно затварање дипломатских представништава са САД, јер су такви канали комуникације потребни у тренутној ситуацији. „То не утиче на наш чврст став да радимо ритмично, мирно, да са Американцима разговарамо, између осталог, о теми функционисања страних мисија", рекао је он. „Не желимо затварање дипломатских представништава. Сматрамо да су у садашњој ситуацији такви канали комуникације важни, иако немамо илузија."

Четири плана за Украјину

НАТО стратези проценили су да Путин има четири плана за ратовање у Украјини.

Тако је план А био да војска уђе у Украјину, брзо зароби њено руководство и сачека да му земља падне у руке. Тај план је пропао, па је прешао на план Б.

Суштина плана Б је да руска војска намерно гранатира украјинске цивиле, куће, болнице, предузећа, па чак и склоништа, како би подстакла Украјинце да напусте своје домове. Ово ствара огромну избегличку кризу у Украјини и, што је још важније, у суседним земљама чланицама НАТО-а.

У НАТО савезу сматрају да избеглице имају кључну улогу у прерговорима, јер верују да Путин планира да, ако не може да окупира и задржи целу Украјину војним средствима и једноставно наметне своје мировне услове, онда је најбољи излаз да 5-10 милиона Украјинаца, посебно жена, деце и стараца, побегне у Пољску, Мађарску и Западну Европу, где би постали тако интензиван друштвени и економски терет да ће ове НАТО земље на крају вршити притисак на Зеленског да пристане на све услове које Путин има само да оконча рат. До сада је скоро 4 милиона Украјинаца напустило земљу.

Дакле, главно питање у овом тренутку је да ли ће избеглички притисак на земље НАТО-а, који ствара рат у Украјини, да премаши притисак који се ствара на руску војску и привреду која је под оштрим санкцијама. „Одговор на ово питање ће одредити када и како ће се рат завршити - ко побеђује, а ко губи, или, што је вероватније, да ли је компромис за или против Путина", сматрају НАТО стручњаци. 

Иако ће овај план вероватно укључивати ратне злочине који би Путина и Руску Федерацију могли да учине вечним паријама, сматрају они, Путин се нада да ће потреба за руском нафтом, гасом и пшеницом, као и руска помоћ у решавању регионалних проблема, као што је надолазећи нуклеарни договор са Ираном, ускоро приморати свет да се врати на пословање са „лошим Путином", као што је то увек чинио.

НАТО експерти процењују да Путин жели потпуну победу, јер све остало је понижење које ће поткопати његову моћ. Али Путинов план Б сукобио се са Бајденовим и планом Зеленског, наводе они, а тај план функционише боље него што су се његови креатори надали, јер је успео да разбије и деморалише руску војску, а затим ће натерати Путина да пристане на мировни споразум под условима Зеленског, с тим што ће да добије „минималну прилику" да „сачува образ".

Да се о овоме заиста говорило на Самиту НАТО, потврђују и речи турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је после НАТО самита рекао да би руског председника Владимира Путина „требало охрабрити" да „часно изађе" из Украјине и оконча тај сукоб.

Турски председник, који себе сматра посредником у мировним преговорима, најавио је да ће да упозна Путина и Зеленског са ставовима НАТО самита. Он је бацио још више светла на преговоре који су току, рекавши да су од шест тачака договорене четири. То су: одрицање Украјине од курса ка уласку у НАТО, давање званичног статуса руском језику, демилитаризација, у смислу одбијања употребе офанзивног наоружања, и питање колективне безбедности.

Остала су спорна територијална питања, односно статус Крима, Донбаса и Луганска и уступци украјинске стране. Амерички председник је после сусрета Г7 рекао да од Украјине зависи које територијалне концесије ће учинити.

Турска ће бити домаћин новог дводневног састанка руских и украјинских преговарача.

Неименовани амерички извори наводе да Русија сада мења тактику и да се окреће према истоку земље, Доњецку и Луганску са идејом да одсече украјинске трупе које се налазе на овом правцу. То је потврдио и генерал Сергеј Рудској, начелник Главне оперативне управе Генералштаба Оружаних снага Русије.

Он је рекао да није ни планиран напад на велике градове, како би се избегле људске жртве, и потврдио да је главни задатак „потпуно ослобођење Донбаса". Сада је административна територија „Донбаске републике" 93 одсто под руском контролом, али Луганск је свега 56 одсто под контролом руских снага.    

Пољски позиви

Уколико преговори не задовоље руског председника и сваки компромис му буде неприхватљив, он може да се одлучи за план Ц, који ће укључивати ваздушне или ракетне нападе на украјинске војне линије снабдевања преко границе са Пољском.

Пољска је чланица НАТО-а и сваки напад на њену територију захтеваће да се све остале чланице НАТО-а заузму за Пољску. Можда Русија верује да ако нападне, а неке НАТО чланице одбију да бране Пољску, онда би се НАТО могао распасти.

Ово би свакако изазвало бурну дебату у свакој земљи НАТО-а, посебно у САД, о директном учешћу у потенцијалном Трећем светском рату са Русијом. Шта год да се деси у Украјини, ако Путин успе да подели НАТО, то би било достигнуће које би могло да помрачи све његове друге губитке, тврде НАТО експерти.

Британски медији наводе да су током Самита на опцију напада на НАТО територије упозорени председник Бајден и његов саветник за националну безбедност Џејк Саливен. Амерички председник Бајден је управо због овога одлучио да посети Пољску. Ту је више пута поновио да је члан 5 Повеље НАТО „света обавеза" и запретио: „Немојте ни помишљати да се крећете ка ни једном педљу територије НАТО-а."

Украјински председник Зеленски рекао је да Русија жели да иде даље, против источних чланица НАТО и балтичких држава. „Против Пољске - сигурно", упозорио је Зеленски.

Пољска је земља с чије територије се допрема оружје Украјини, а Русија је више пута запретила да ће такве конвоје сматрати легитимним војним циљевима, али до сада их није нападала.

Земље источне и централне Европе желе да нагласе да је њихов однос према Русији не само различит од држава западне Европе, него да је морално оправданији и утемељенији. То, према њиховом мишљењу показује и чињеница да су 12. марта Макрон и Шолц разговарали телефоном с Путином, а да су неколико дана касније представници ових земаља показали „праву бригу" јер су отпутовали у Кијев да се сретну с Зеленским.

Рат у Украјини за Пољаке и остале само је још један доказ вековног руског империјализма и да је он само део процеса у девијантно агресивном понашању Русије, које мора што хитније да се заустави.

Док Запад верује да мора да спречи Трећи светски рат, Исток мисли да је рат против либерално-демократских вредности, институција и стилова живота већ почео; како год да се овај сукоб назове, он је већ у току. 

Рат Запада и Истока

Пољски политичари сматрају да је дошао тренутак њиховог тријумфа и сатисфакције за ставове о гасоводу Северни ток и другим геостратешким пројектима Русије који се односе на Украјину и бивше совјетске републике, а који су дуго били одбацивани као „русофобни". Они сада верују да су у праву када траже да НАТО иде даље - да наметне зону забрањеног летења над Украјином и да припреми мировне снаге које би упутио у Украјину.

То је, јасно, само варијација поруке коју је у званичном саопштењу упутила бивша председница Литваније Далија Грибаускајте. Она је поручила да „санкције неће зауставити Путина, ма какве оне биле". „Само рат који је већ покренут може зауставити још један рат", поручила је литванска политичарка. „Нема потребе да се претварамо и покушавамо да умиримо своју савест снабдевајући Украјину ничим другим осим оружјем, и то прекасно. Народ Украјине ратује за нас."

Бајден је, због тога, у Варшави дочекан демонстрацијама у којима се тражи затварање неба над Украјином, повећање испоруке оружја, прекид свих трговинских и економских веза с Русијом, као и ембарго на увоз гаса и нафте из Русије.

На крају, Пољаци су успели, јер је амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен на крају посете изјавио да Вашингтон и НАТО савезници праве планове за случај да Русија нападне неку територију НАТО-а. Не треба много досетљивости да би се у овим речима препознала Пољска. 

Говорећи о западном војном снабдевању Украјине, Саливан је рекао да се разматрају могућности у случају да Русија одлучи да нападне НАТО територију због тога што се одатле наоружава Украјина или због било ког другог разлога, закључујући да је амерички председник спреман да одлучно одговори.

Са своје стране, Пољска додаје уље на ватру. Бивши командант пољских копнених снага, генерал Валдемар Скржипчак, изјавио је да је Калињинград од 1945. године „окупирана територија" и да би „Варшава требало да се сети Калињинграда и да га захтева, пошто су ове земље део пољске територије и никада нису биле руске". 

План Д

Ако сви Путинови планови А, Б и Ц пропадну, онда би он, могао да изабере план Д, наводе западни аналитичари - употребу хемијског оружја или лансирање прве нуклеарне бомбе од Хирошиме и Нагасакија.

Због тога што сматра да ствари у Украјини иду крајње лоше по Русију, НАТО претпоставља да ће Путин одлучити да употреби неко оружје масовног уништења, хемијско, биолошко или нуклеарно. Амерички председник Бајден је избегао одговор на питање како ће НАТО да реагује у том случају, рекавши да ће одговор бити у складу са употребом оружја, ако до ње дође.

НАТО је активирао специјалну одбрамбену оперативну групу за суочавање са последицама хемијског, биолошког или нуклеарног напада. Главнокомандујући алијансе, генерал Тод Д. Волтерс, „активирао је хемијске, биолошке, радиолошке и нуклеарне одбрамбене елементе НАТО-а", како се наводи. Активирање ових одбрамбених снага НАТО-а значи да су стручњаци и напредна технолошка опрема у приправности и на располагању, спремни да буду употребљени у случају да дође до напада.

Ова оперативна група има 2.000 до 3.000 чланова у свом пуном капацитету, а тренутно је под француским руководством и састоји се од стручњака и опреме из Бугарске, Шпаније, Мађарске, Пољске, Румуније, Словеније и Чешке. Њени припадници су обучени да откривају нуклеарне, биолошке и хемијске нападе мерењем нивоа радијације и хемијских изотопа на земљи и у ваздуху, као и да помогну у деконтаминацији и контроли штете.

Ове снаге су створене 2003. године и никада раније нису коришћене. Чак и ако нема основа да се сматра да ће Русија да употреби ова оружја, њихово активирање има за циљ да пошаље Русији „снажан сигнал одвраћања". А опет, то све личи на опасне нуклеарне игре, које више призивају несрећу, него што штите од ње.