У првих неколико дана рата у Украјини, чинило се као да се разговори у Бечу о иранском нуклеарном програму одржавају готово у другом свету, иако су и САД и Русија важне стране у преговорима са Ираном. Стекао се утисак да две силе конфронтиране у једном региону могу да сарађују у другом, али био је то варљив утисак. Сада се нуклеарни споразум у Бечу налази у троуглу нових интереса који су сви омеђени украјинском кризом: западних, руских и иранских, али и Израела који је добио важно место у преговарачком процесу између Москве и Кијева.

Док цео свет прати дешавања у Украјини, у току је још један драматичан догађај, али на дипломатском пољу. У Бечу се приводе крају преговори о новом споразуму о иранском нуклеарном програму. Све док није избила криза у Украјини, преговори су стабилно напредовали ка коначном споразуму, који је, што се Запада у том тренутку тицало, зависио само од добре или не баш тако добре воље Иранаца. Пошто је Иран покушавао да извуче што више уступака, до пре само неколико дана процењивано је су шансе да споразум ускоро буде потписан 50 одсто.

У првих неколико дана рата у Украјини, чинило се као да се разговори у Бечу одржавају готово у другом свету, иако су САД и Русија важне стране у преговорима са Ираном. Стекао се утисак да две силе конфронтиране у једном региону могу да сарађују у другом, али био је то варљив утисак. 

Развој догађаја у протеклих неколико дана показао је да се ова два хитна питања не могу раздвојити, поготово што односи између Москве и Вашингтона нису били овако напети од распада Совјетског Савеза пре 30 година. Уопште није јасно како би у актуелном стању ствари две силе могле да представљају јединствен фронт у спречавању Ирана да постане нуклеарна сила. 

Санкције Русији и споразум са Ираном

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров најавио је 5. марта да ће Русија захтевати писане гаранције од Сједињених Држава да санкције које су јој уведене због Украјине неће „дирнути у режим трговинско-економских и инвестиционих односа са Ираном који је постављен у Заједничком свеобухватном акционом плану (ЈЦПОА)", споразуму о иранском нуклеарном програму који је постигнут 2015. године у Бечу и иза кога је тада стало пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација -  Кина, Француска, Русија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе - плус Немачка и ЕУ, а који се актуелним преговорима у Бечу настоји оживети.

У одговору, амерички Стејт департмент је рекао да нове санкције уведене Русији нису повезане са нуклеарним споразумом са Ираном и да немају за циљ да утичу на његову примену.

Иран је у првом тренутку хладно реаговао на овај руски захтев. У Техерану су оценили да Русија овим потезом жели да осигура своје позиције у односима са САД и Западом који се тичу Украјине, као и да руско позивање на ЈЦПОА у контексту санкција уведених Русији, није конструктиван за нуклеарне преговоре који се воде у Бечу. Другим речима, ирански званичници су јасно ставили до знања да желе да споразум напредује без руског мешања.

Ирански министар иностраних послова Хосеин Амир-Абдолахјан рекао је да Иран „неће дозволити да било који спољни фактор утиче на националне интересе ради укидања санкција". Тај „спољни фактор" је синоним за Русију.

Руски захтев је у почетку наљутио Техеран, и чинило се да је помогао Ирану и Вашингтону да крену ка договору о неколико преосталих проблематичних питања, како су рекле дипломате, али низ јавних коментара иранских званичника који је уследио, укључујући и онај врховног вође Алија Хамнеија, сугерисао је да се ветар изненада окренуо.

„Приступ САД принципијелним захтевима Ирана, заједно с неразумним понудама и неоправданим притиском да се споразум брзо постигне, показује да САД нису заинтересоване за договор који би задовољио обе стране", рекао је Хамнеијев највиши безбедносни званичник Али Шамкани.

„У одсуству политичке одлуке САД, разговори постају све запетљанији из сата у сат", изјавио је Шамкани. Сједињене Државе „немају вољу да постигну снажан споразум", саопштио је Шамкани и додао да САД дају „неприхватљиве предлоге  и инсистирају на брзом споразуму са лажним изговорима".

Шамкани није прецизирао о каквим се америчким захтевима ради, али његов иступ био је у супротности са оним што су западни званичници претходно рекли - да је усаглашен коначни нацрт текста споразума за који су потребна само мања прилагођавања, осим отвореног питања о новом захтеву Русије за гаранцијама.

Сједињене Државе су поновиле да немају намеру да удовоље руским захтевима, за које су рекли да немају никакве везе са преговорима о Ирану и додале да треба да се још реши мали број отворених и тешких питања како би се договор постигао. „Немамо намеру да понудимо Русији било шта ново или специфично у вези са санкцијама, нити је било шта ново потребно да би се успешно постигао споразум о враћању потпуном поштовању ЈЦПОА-а", рекао је портпарол Стејт департмента Нед Прајс. „Близу смо могућем договору. Стварно се све своди на веома мали број отворених питања. Али разлог зашто су ова конкретна питања нерешена је зато што су међу најтежим", рекао је Прајс.

Ирански министар спољних послова Хосеин Амирабдолахјан је у затим рекао да су остала још два до три тешка нерешена питања, али и да Техеран сада захтева промену у редоследу спровођења споразума.

Чини се да је ирански званичник сугерисао да је један од камена спотицања и даље степен до којег ће бити повучене санкције иранској елитној Револуционарној гарди. „Не може да се преговара о неким темама које се односе на наше националне хероје", рекао је он након разговора са високим представником Европске уније за спољну политику и безбедност Жозепом Борељом.

Иран је такође рекао и да жели гаранције да ниједан будући председник САД више неће одустати од нуклеарног споразума.

С друге стране, бивши потпредседник САД Мајк Пенс рекао је да ће, уколико Вашингтон пристане на нови споразум и ако републиканци поново преузму власт, „првог дана поцепати сваки нови нуклеарни споразум са Ираном".

Бенетова мисија

Све што се дешава у Бечу с великом пажњом прати се у Јерусалиму. Израелски премијер Нафтали Бенет изненадно се појавио као кључни посредник између Кијева и Москве, на захтев украјинског председника Зеленског. 

Није јасно да ли је Бенетова посета Москви у суботу 6. марта на било који начин повезана са руском изјавом која се односи на нуклеарне преговоре са Ираном, али су се те ствари дешавале мање-више истовремено.

Бенет је био први страни државник који се срео с руским председником после 24. фебруара. Ово путовање суботом првог ортодоксног јеврејског шефа израелске владе, оправдано је у складу с класичним рабинским прописом „pikuakh nefeš dokheh šabat" (спасавање душа замењује суботу).

Бенетова необична мисија одмах је изазвала подељене реакције јавности, како у Израелу тако и у иностранству. Коментари су се кретали од одушевљених до подругљивих, у зависности од политичких опредељења коментатора.

Неки коментатори истакли су да Бенет има стратешке и унутрашње политичке мотиве да преузме ову наизглед донкихотовску мисију: очување тактичкe војнe сарадње Израела са Русијом у Сирији; одбијање позива да се заузме оштрији антируски и проукрајински став; настојање да заштити и даље веома значајне јеврејске заједнице (и потенцијалне имигранте у Израел) и у Русији и у Украјини; и, наравно, рад на сопственом кредибилитету међународног државника. Други коментатори су се више фокусирали на питање да ли би Бенет заиста могао да помогне у проналажењу неке врсте договореног решења за све страшнији рат који бесни између Русије и Украјине.

Судећи по ранијим ставовима Јерусалима о иранском програму, може се претпоставити да руска изјава која се односила на нуклеарне преговоре у Бечу није била баш лоша вест за израелског премијера.

Бенет не крије негодовање Израела суштином споразума који се са Ироном склапа у Бечу и жељу Израела да на њега утиче. Обновљени споразум је гори од претходног, сматра Бенет, јер је „краћи и слабији" јер ограничава нуклеарну активност Ирана на само две и по године. 

Другог марта, током Бенетовог састанка са немачким канцеларом Олафом Шолцом у Израелу, израелски премијер је рекао да „са забринутошћу" прати преговоре у Бечу. Бенет је тада упозорио да би нуклеарни споразум о којем се у Бечу преговара могао да „нацији која спонзорише терористе" омогући да већ од 2025. „инсталира центрифуге за брже обогаћивање уранијума у широком обиму у року од неколико година. Ова могућност је за нас неприхватљива."

Шолц и Бенет су се договорили о „почетку нове стратешке сарадње" две земље, а након разговора о Украјини, Бенет је рекао: „Господине канцеларе, такође смо дужни да обезбедимо да Иран никада не може да има нуклеарно оружје као ни могућност да га набави".

Шолц је на то одговорио да разуме забринутост Израела али да нови нуклеарни споразум са Ираном „не може више да се одлаже". Другим речима: колико год да је договор лош, морамо га потписати. Али обећао је: „Немачка ће увек стајати на страни Израела. Нови споразум Немачке и Израела долази у форми двогодишњег дијалога о безбедносним и дипломатским питањима". 

Иранска атомска бомба

Упркос јавно изнетом ставу Израела, високи званичници у израелском безбедносном естаблишменту надају се да ће споразум бити убрзо потписан пошто Иран сада обогаћује уранијум вртоглавом брзином и приближава се бомби.

У недавном извештају Међународне агенције за атомску енергију утврђено је да Иран наставља да унапређује свој нуклеарни програм упоредо са преговорима у Бечу и да се количина обогаћеног уранијума коју поседује скоро удвостручила од претходног кварталног извештаја објављеног у новембру 2021. године. У најновијем извештају, који није званично објављен али је процурио Ројтерсу, количина уранијума обогаћеног на нивоу од 60 одсто износи 33,2 килограма (73,2 фунте), што је повећање од 15,5 килограма (34,2 фунте) у поређењу са претходним извештајем. За једну бомбу потребно је 40 килограма (88,2 фунти) уранијума обогаћеног до 90 одсто.

Израелски безбедносни естаблишмент заинтересован је да купи време чак и путем лошег споразума, како би могао да обави припреме за неку другу кредибилну опцију спречавања Ирана да се домогне нуклеарног оружја.

Израел ће стога вероватно и даље покушати да утиче на склапање договора у Бечу. Израелски премијер Бенет има велике и снажне мотиве да тиме једним ударцем убије две муве - да извуче корист од својих посредничких напора да се успостави мир у Украјини и заустави најозбиљнији сукоб који је свет видео последњих деценија, и да унапреди безбедносне интересе Израела у Бечу.

Иран је увек порицао да намерава да направи нуклеарно оружје, али сада се сматра да је само неколико недеља удаљен од стварања довољно високо обогаћеног уранијума за стварање атомске бомбе, иако би било потребно још много месеци да се она и направи.

Израел истиче да је Иран један од највећих светских произвођача нафте и да је он мало заинтересован за атомску енергију, већ да настоји да се домогне нуклеарне бомбе како би уништио Израел. Ирански лидери су се више пута заклињали да ће „избрисати Израел са мапе", како је рекао бивши ирански председник Махмуд Ахмадинеџад 2005. године. 

У сенци украјинског рата 

Фокус целог света на руско-украјински сукоб представља веома погодно окружење у коме би ирански нуклеарни програм пао у запећак, што би Иран могао да искористи. Али, пажња нипошто не попушта Израелу.

Русија, међутим, има снажне мотиве да заустави склапање споразума. „Постоје два разлога зашто садашњи споразум не би био од користи Русији", каже аналитичар Међународне кризне групе Али Ваез, који помно прати преговоре. „Нуклеарни споразум са Ираном дао би Западу више простора да изврши притисак на Русију, пошто би се иранска нафта у том случају појавила на тржишту што би смањило цену нафте". Јасно је да је Москва прочитала ову калкулацију и да не жели да ослаби властите позиције тиме што ће дозволити да Иран буде употребљен против ње. 

Европски званичници су оценили да „захтеви Русије нису сасвим јасни" и да „превазилазе оквире иранског споразума". Ако Русија жели уверавања да може да обавља све трансакције са Ираном које се захтевају у оквиру споразума, то може да се омогући, али ако су захтеви много шири, они би могли да у потпуности поништите договор.

Није јасно ни колико велика рупа у санкцијама би била створена ако би Русија добила нешто од онога што жели. Ако је реч само о трговинским и комерцијалним односима са Ираном, то можда и није много важно у поређењу са утицајем других санкција.

Али међу аналитичарима постоје страхови да је Иран спреман да жртвује договор и да настави да живи са санкцијама како би умирио свог најважнијег савезника.

„Док очајнички тражи ублажавање санкција, Иран не може себи да приушти да пркоси једном од својих најпоузданијих савезника и пристане да обнови ЈЦПОА без Русије", сматра Али Ваез.

Украјина је више пута од Израела тражила већу подршку, али Израел покушава да избегне антагонизацију са Русијом, која има снажно присуство у Сирији, где Израел спроводи војне акције против група повезаних са Ираном.

У петак је Жозеп Борељ прогласио паузу у преговорима. „Неопходна је пауза због спољних фактора", написао је Борељ. „Коначни текст је у суштини спреман и на столу је. Као координатор, ја ћу са својим тимом наставити да будем у контакту са свим учесницима ЈЦПОА и САД како бисмо превазишли тренутну ситуацију и закључили споразум", саопштио је европски високи представник за спољну политику.

С друге стране, портпарол иранског министарства спољних послова Саид Хатибзаде рекао је да би пауза „могла да буде замах за решавање преосталих питања пре обнављања споразума".

Сада се споразум у Бечу налази у троуглу нових интереса који су сви омеђени украјинском кризом: Русија жели да њена трговина и будући односи са Ираном буду загарантовани овим споразумом, Иран хоће споразум али не на штету Русије, док Израел изненадно добија важно место у преговарачком процесу између Москве и Кијева.

Трендови су повољни за Израел: охрабрујуће вести стижу са преговора Москве и Кијева, док су преговори у Бечу поново закочени.