Padobranci sklapaju prijateljstva koja traju za ceo život

Skočiti ili ne skočiti iz aviona, pitanje je koje osamdesetosmogodišnji Ibrahim iz Tuzle sebi nikada nije postavio. Straha nema, adrenalin jeste povećan, ali ne i pritisak.

U zdravom telu zdrav duh, a kada je duh zdrav telo, makar i u poznijim godinama, funkcioniše kao da je mlado. Pod njim ponor, ali srce junačko. Prvi skok – pre više od pola veka i do danas je skakao 1.450 puta. Razlike, kaže, nema. Kako je bilo nekada, sa 28 godina, tako je i sada, sa 88.

„Danas sam napravio samo jedan skok. Juče sam napravio dva, a mogu da napravim i po pet skokova bez problema“, otkriva veteran Ibrahim Kalezić.

Iza nekoga je skoro hiljadu i po skokova, a nekom je danas prvi put. Petnaestogodišnji Filip, najmlađi je padobranac, a ljubav prema avionima i padobranstvu nije se pojavila slučajno.

„Moj otac je bio u 63. padobranskoj brigadi. Zvali su me ovde da skačem, pitali su me da li hoću da skačem. Ja sam rekao da hoću da probam da vidim kako je to“, kaže Filip Đorđević.

Koliko god imali godina, zajednička im je sklonost ka padobranstvu, a većina članova pripada 63. padobranskoj brigadi. Po deseti put okupili su se u Lisičijem jarku, na tradicionalnoj manifestaciji Balkanski skok prijateljstva, koji postoji od 1994. godine.

Može li svako da bude padobranac

Čuli smo od Ibrahima, najstarijeg padobranca, da straha, bar kad je on u pitanju, nema.
A može li svako biti padobranac?

„Obuka u današnjim uslovima traje oko sedam, osam dana, i onda, taj koji je izvodi, spreman je za svoj prvi skok. A mi koji smo već u trenaži, koji skačemo godišnje jednom ili deset puta, nama ne treba priprema. Početnici i stariji veterani skaču sa 1.200 metara, to jest na gurtnu. Ostali koji idu na slobodno, hiljadu i po, dve i tri hiljade metara“, objašnjava Saša Dukić.

Ovde se prijateljstva lako sklapaju i traju duže nego u drugim sportovima. I baš to donosi prijateljstva za ceo život.

„Imam prijatelja među Rusima, Grcima. Među Hrvatima, među Slovencima. Cilj je jedno druženje i širenje prijateljstva“, naglašava Ljubomir Hristov.

Obuka traje kratko, nekoliko dana, pa je, recimo, posle samo jednog vikenda, skakačima dozvoljeno da biraju hoće li skakati sami ili u tandemu. Ako se kod nekoga strah i pojavi, kažu da ne treba odustati, jer strah je ponekad i poželjan.

„Da bi bio aktivan padobranac, ne treba da budeš član 63. padobranske brigade. To možeš i kasnije da uradiš ako si mlađi. Ali ovde su većinom veterani 63. padobranske brigade, ali primamo i ostale ljude koji su zainteresovani za skakanje i lepo druženje“, dodaje Dukić.

Balkanski skok prijateljstva nastao je u saradnji grčke Unije rezervnih padobranaca i 63. padobranske brigade iz Srbije, odlikovane Ordenom narodnog heroja.

Srce je puno kada jedan Grk, Slovenac, Hrvat dovedu ovde nekoliko prijatelja iz svojih zemalja. Isto zadovoljstvo dele i padobranci iz Srbije kada otputuju kod njih u goste. A takvih putovanja je mnogo.