Šešir – od Ekvadora do Uneska
Šeširi se nikad nisu nosili samo za zaštitu od sunca, uvek je tu i moda uplitala svoje prste. Ni danas nije drugačije. Bez obzira na UV zračenje i temperaturu iznad 30 stepeni, šešir mora da bude lep.
Jedno vreme nisu bili u modi. Niko ne zna zašto. Ipak, sunce i sve toplija klima ih ponovo vraćaju.
„Šešir je nešto što žene vole, što im daje šarm i lepotu i ističe njenu opredeljenost za kvalitet koji traje od Holivuda", rekla je Ranka Ignjatović.
Menjali su se razlozi i trendovi, ali od porodične tradicije stvaranja šešira nije odustao Goran Milošević. 70 godina Miloševići prave šešire. Ovaj je od posebne vrste biljke, koja se najpre kuva, suši, plete, da bi se od jedne ove 15 metara duge tračice dobio slamnati šešir.
„Potrebno je da prvo naparimo šešir, da on malo pusti i potreban je kalup za određeni model i veličinu. Uzimamo ovu drvenu peglicu i treba sve to da naparimo da bi lepo leglo na kalup. To je prvi korak da bi se šešir uradio. Ostavimo da se osuši i kada se osuši šijemo unutra ovu znojnicu, koja ujedno određuje i veličinski broj šešira. Kada to završimo onda je šešir spreman da se stavi traka", rekao je Goran Milošević, kapadžija.
Veruje se da se prvi slamnati šešir pojavio na Ekvadoru. Nosili su ga rudari, a posebno popularan je postao kada se 1906. pojavila fotografija američkog predsednika Ruzvelta sa panamskim šeširom. Nosili su ga i mnogi drugi pa je to danas šešir koji je zaštitio i Unesko.
Коментари