Gumene mede, savršen način da savladate osnove genetike

Pod pretpostavkom da genetika kod gumenih medveda funkcioniše na isti način kao kod nas, onda bi potomci žutog i crvenog medveda trebalo da imaju jedan set hromozoma od mame i jedan od oca – dakle 50 odsto od svakog – lako!

Međutim, pre nego što naši parovi hromozoma (i geni od kojih su oni sačinjeni) pređu na sledeću generaciju, oni se pomešaju.

Na primer, DNK iz hromozoma tri koji ste nasledili od mame biće zamenjen ekvivalentnim odeljkom DNK iz vaše druge verzije hromozoma tri, koji ste dobili od oca, u procesu koji se zove genetska rekombinacija.

To znači da deca crvenog i žutog gumenog medveda neće nužno imati četvrtinu DNK svog gumenog bake ili deke. Te kako se pola crvene, pola žute gume počnu da sparuju, a zatim i njihova deca, mešavina postaje sve neobičnija i neočekivanija.

Ovu neobičnu ideju „slatke“ nastave genetike na svom nalogu na Tviteru je prvi predstavio profesor neuronauke sa Univerziteta u Njujorku Džej Van Bavel i privukao veliku pažnju.

Mada je ideja naizgled vrlo jednostavna, pokazuje se da se genetika lako i brzo komplikuje.

Ovo je vrlo ukusan način da se objasni prenošenje naslednih osobina, ali ne objašnjava sve. Na primer, ovde ne možemo saznati koje su osobine dominantne ili recesivne.

U stvari, nastavnici često koriste gumene medvede kako bi učenicima objasnili osnove nasleđivanja i prenošenja gena.

Ali da biste tačno pokazali kako se specifični geni i njihove povezane osobine dobijaju od mame i tate (i da biste utvrdili razmere po kojima treba da pomešate gumene medvede) treba se poslužiti još jednim pomagalom koje bi morali da znaju svi učenici srednje škole – dobrim starim Panetovim kvadratom.

On nam omogućava da vidimo koje su osobine dominantne (veliko slovo) kao i moguće kombinacije osobina sa kojima možemo završiti.