Miloš nema streljanu niti poligon, a državni je prvak u praktičnom streljaštvu

Miloš Tošić maturant Poljoprivredne škole u Požegi veoma vešto rukuje pištoljem. Nije služio vojni rok, ali je ovladao streljaštvom toliko da se kao najmlađi takmičar u Srbiji neretko popenje na pobedničko postolje zajedno sa seniorima. Ali kaže da na svakom takmičenju nešto novo nauči od pripadnika vojske i policije.

„Trema je prisutna uvek. Trudim se da se izborim sa njom. Dobro je, profesionalci su profesionalci. Imaju isto mnogo radnog staža, mnogo više od mene. Tako da trudim se da se uklopim sa njima. Volim svaku primedbu, prihvatam i radim da ispravim to moje pogrešno u pucanju u tehnici i u svemu“, naglašava Miloš, inače čan Kluba za borilačke i ekstremne sportove „Soko“ iz Požege.

Požega nema streljanu, niti teren gde bi Miloš mogao da vežba pucanje. Zato svakodnevno vežba u sali sa praznim oružjem, a kao metu koristi kesu. Povremeno sa ocem ode u Inđiju kod instruktora koji ima strelište.

„Ovde mi nemamo takve specijalizovane streljane sa pokretnim metama, sa takvim nekim super rekvizitima. Mi to pokušavamo da nadoknadimo vežbanjem u sali, postavljamo mete, moramo da iz zamišljamo. I tako, taj Milošev trening je u stvari, verovatno zbog toga i dao određene rezultate, jer on kad se pojavi na nekom uređenom strelištu, njemu je to kao lakši trening. Znači, njemu takmičenje dođe kao odmor i uživanje“, kaže Milošev otac, Andrija Tošić.

Zato na svako takmičenje odlazi sa tremom pred profesionalcima, ali mirne ruke i hladne glave uvek je ispred meta. Miloš po završetku srednje škole namerava da krene očevim stopama.

„Trudim se da upišem taj DIF u Beogradu, da se bavim sportom, da nastavim sa pucanjem uporedo sa DIF-om, pa o tom potom, videćemo“, dodaje Miloš.

Uspesi talentovanog Miloša privukli su pažnju pojedinih sugrađana, koji nameravaju da pomognu da postiže još bolje rezultate izgradnjom strelišta. Dok se to ne ostvari, ostaje mu da vežba kao i do sada u sali, a na takmičenjima briljira.