„Otvarane su samo knjige umrlih“ – kako je bilo roditi sina u distopijskom, kovid Bergamu

„Termin za porođaj mi je bio 12. mart. Nekoliko nedelja uoči porođaja, situacija u Italiji je već bila kritična, a pred moj porođaj još gore. Porodila sam se i bila sam u zaista lošem stanju pa mi je bila potrebna transfuzija krvi. Kada sam se malo povratila, onda sam čula šta pričaju sestre i babice po hodnicima“, navodi Ljiljana.

Počele su da se pojavljuju, kako su ih zvale, kovid-trudnice, koje su premeštali na kraj hodnika, jer nisu znali gde više da ih smeštaju.

To veče je Ljiljana videla lekara pod punom zaštitnom opremom, koji je išao u sobu pored njene gde je trudnica na aparatima bila izolovana.

Iako je Ljiljana bila predviđena za carski rez, lekari su pokušali da učine sve da bi se porodila prirodnim putem, a jedan od razloga bio je taj što nisu više imali slobodnih operacionih sala – sve su bile pretvorene u kovid odeljenja.

Tek kad je izašla iz bolnice shvatila je kako izgleda svet u kojem je donela bebu.

„Tek tada sam primetila šta se dešava, jer do tada nisam pratila vesti. Kada sam izašla iz bolnice, ušla sam u distopičnu, neku novu, postapokaliptičnu stvarnost, u kojoj je ta ogromna bolnica bila prazna. U njoj su bili samo vojnici. Tu sam doživela skoro nervni slom jer sam iznosila bebu iz bolnice, a niko nije mogao ni da dođe da nas dočeka. Samo smo je pokrili i istrčali“, priseća se Ljiljana.

Zatvorena sa suprugom Milošem i tek rođenim sinom, počela je da piše ne bi li sve te emocije izbacila iz sebe. To što je napisala, poslala je novinarki Tanji Đorđević, koja joj je predložila da zajedno naprave dokumentarni film.

„Film je baziran na događajima u Bergamu, šta smo mi sve ovde preživeli i kako su meni bliski ljudi sve to doživeli i kako smo videli budućnost, jer ja sam tek rodila bebu i gledala sam samo šta će biti sutra“, kaže Ljiljana.

Knjiga rođenih nije ni otvarana

Prema njenim rečima, najbitniji je taj kontrast u filmu, jer je u to vreme, oko 20. marta, u Bergamu umiralo i po 500 ljudi dnevno.

„Kada je moj muž otišao da prijavi sina, oni su se jako obradovali, jer kako su rekli, uopšte nisu otvarali knjigu rođenih tih dana. Pored njega je stajao čovek koji je neprestano diktirao imena u knjigu umrlih“, dodaje Ljiljana.

Pouka filma je, kako kaže, da tako nešto može svima da se desi i da ne treba da mislimo da nešto što se dešava daleko u Kini neće doći i kod nas.

U filmu koji će se najverovatnije zvati „Petak 13, Bergamo, datum i mesto rođenja malog Filipa“, pored njega glavni akter je Bergamo, grad koji je najviše nastradao u prvom talasu kovida 19 u Italiji.