Kada ste na Islandu, niste ni u Evropi, ni u Americi

Novinarka Tanjuga, tokom učešća u Međunarodnoj letnjoj školi mladih u Rejkjaviku, koju organizuje Međunarodni pokret mladih, imala je priliku da poseti zemlju netaknute prirode, vikinga i aurore borealis.

Jedna od prvih stanica bio je Nacionalni park Tingvelir, gde se, iznad površine mora, bolje nego bilo gde drugde u svetu, vidi kako se razdvajaju američka i evroazijska tektonska ploča, što privlači geologe iz celog sveta.

„Kada stojite ovde, niste ni u Evropi ni u Americi. Sada ste na Islandu“, napominje vodič polaznicima škole.

U Tingveliru, koji je zbog istorijske, kulturne i geološke vrednosti upisan na Uneskovu listu Svetske baštine u Evropi, 930. godine osnovan je i najstariji parlament na svetu, takozvani Alting.

Island se nalazi na ostrvu nastalom vulkanskom aktivnošću i zemljotresi su uobičajena pojava zbog čega su sve zgrade niske, uključujući one u Rejkjaviku, najsevernijoj prestonici Evrope.

Reč je o gradu čiju arhitekturu odlikuju živopisne boje, koji nema ni „Mekdonalds“ ni „Starbaks“ i u kome grafiti i murali ulepšavaju fasade i ulice na skoro svakom koraku.

U njemu se nalazi i jedna od najimpozatnijih građevina na Islandu, crkva Halgrimskirkja, visoka više od 70 metara.

U široj gradskoj zoni Rejkjavika živi oko 200.000 stanovnika, što je više od 60 odsto populacije celog ostvra. Izuzetno je čist i iako se prostire na površini većoj od 200 kvadratnih kilometara, sa pogledom na planine i Atlanski okean, odaje utisak malog, ušuškanog mesta.

Na manje od sat vremena vožnje autobusom od prestonice nalazi se Plava laguna, pravo mesto da se iskusi kupanje u toplim mineralnim bazenima, čije dno pokriva vulkanska lava. Temperatura vode je između 37 i 39 stepeni Celzijusa, tako da hladno vreme ne utiče na užitak u vodi mlečno-plave boje, koja ima lekovita svojstva.

Uz to, pri ulasku, posetioci dobijaju maske za negu lica i piće po želji, uključujući šampanjac. Jedino što moraju da se naviknu na snažan miris sumpora koji se intenzivno oseća i na polju gejzira.

Najpoznatiji gejzir, po kojem je ova prirodna pojava dobila ime, zove se Veliki gejzir. Nekada je bio veoma aktivan, ali se sada „ulenjio“, pa znatno ređe izbacuje mlazeve vrele vode i pare. Njegov „mlađi brat“ Storkur je potpuno drugačiji – on voli da posetioce na svakih pet do deset minuta zadivi erupcijama vode i pare u visini i do 20 metara.

Treba biti oprezan prilikom obilska gejzira - upozoravaju meštani, jer su im potrebne „samo dve sekunda da sprže turistu“.

Jedan od razloga zbog kojih je Island omiljena lokacija za snimanje holivudskih filmova i visokobudžetnih serija su brojni vodopadi, poput Skogafosa i Saljalandsfosa.

Saljalandsfos je posebno privlačan turistima zbog mogućnosti da prošetaju ispod njega i sagledaju prirodu iz drugačije perspektive. Vodopade je nemoguće obići, a da se „malo ne istuširate“ zbog prejakih mlazeva vode koja prska po obodima. Niko se na to neće ni požaliti pošto ga zadivi bajkoviti prizor na vodopad Gulfos, kojeg zovu i Zlatni vodopad.

Velika je verovatnoća da će ovaj vodopad, koji pada pod uglom od 90 stepeni, probuditi dete u svakom poseticu, koliko god godina imao. Glavni razlog za to je duga, koja se često nadvije nad njim i okolnim stazama, što turstima pruža mogućnost da trčkaraju ispod nje.

A za ljubitelje serije Igra prestola posebno je značajna plaža Rejnisfjara, jedna od najpoznatijih na svetu po svom crnom pesku. Njene neobične formacije stena zabeležene su u sedmoj sezoni ove kultne serije.

Prema legendi, tri stene u okeanu su trolovi, koji su pokušali da izvuku brodove na obalu. Trolovi su smeli da se kreću samo noću, ali zbog guste magle nisu primetili da sviće i pretvorili su se u kamenje.

Ova plaža spada i u najsmrtonosnije na svetu. Talasi lako namame turiste da im se približe, a onda odjednom narastu i osnaže, i povuku ih sa sobom u okean ili bace na stene. Lokalni stanovništvo zato uporno ponavlja: „Ne okrećite leđa vodi.“

A zbog čega se na Islandu ljudi osećaju kao na drugoj planeti možda najbolje govori činjenica da se na samo pola sata vožnje od ove plaže krije glečer Solheimajokul. Prvi znak da ste mu blizu je osetan pad temperature, a drugi su sante leda, koje više nalikuju spejs šatlovima pošto je u njihov izgled „umešala prste“ i crna boja vulkanske zemlje.

Priču o Islandu nemoguće je završiti bez pominjanja vulkana.

Iako izaziva jezu kada slušate o tome da je 30 vulkanskih sistema i dalje aktivno, dok je pet do šest spremno da svakog trenutka eruptira, čini se da su meštani naučili da žive u „harmoniji“ s njima, a uz to imaju dobro razvijen sistem za upozorenje.

Najpoznatiji vulkan koji je nedavno „proradio“ je Ejafjadlajekidl, koji većina pamti po erupcijama 2010. godine. Tada je Evropu prekrio oblak pepela, što je dovelo do najvećeg poremećaja vazdušnog saobraćaja u istoriji kontinenta, prouzrokovanog prirodnom katastrofom. Vulkan se tada aktivirao posle više stotina godina „uspavanosti“, pa se ne očekuje da će biti aktivan u narednih 200 godina, ako se bude „pridržavao svojih navika“.

Island je mesto geoloških čuda i poprište večne borbe između leda i vatre, a posebno je zanimljivo to što na ovom ostrvu, iako je prekriveno zelenilom, nema šuma.

„Ako se izgubite na Islandu, samo ustanite“, šala je koju iz tog razloga meštani obožavaju da pričaju turistima.