Kontrolišite srce čak i ako ste potpuno zdravi  

U  poslednjih 15 godina u Srbiji upola je manji broj smrtnih slučajeva  posle infarkta, zbog adekvatnog reagovanja i bolje opremljenosti  zdravstvenih ustanova, izjavio je u Jutarnjem programu Radio Beograda 1  prof. dr. Arsen Ristić, načelnik odeljenja za srčanu insuficijenciju  Klinike za kardiologiju KCS.

Kardio vaskularna oboljenja su još uvek zdravstveni problem broj jedan u  celom svetu. Razlog za to je što su bolesti koje zahvataju kardiovaskularni sistem masovne. Pre svega, to se odnosi na  arterosklerozu, bolest krvnih sudova, koja, ako se ne leči na vreme,  dovodi do srčanog udara, što ostavlja ožiljak na srcu i dovodi do srčane  slabosti.

„ U odnosu na prethodnih 5-10 godina ove bolesti se mnogo bolje i  efikasnije leče, jer su, u međuvremenu, u rutinsku kliničku praksu  uvedeni potpuno novi lekovi. Sada nam je prvi put dostupna kombinacija  lekova koja čuva istovremeno srce i bubrege, i smanjuje rizik da se  razvije šećerna bolest. Dijabetes je kod ljudi koji imaju srčanu bolest  jedan od osnovnih problema", rekao je doktor Ristić.

Naš sagovornik navodi da su razgranata mreža koronarnih jedinica i  intenzivne nege doveli do toga da je sada upola manji broj srmtnih  slučajeva posle infatkta, nego pre 15 godina. Sada za pola sata od  infarkta pacijent se već nalazi na stolu u angio sali. Ovaj napredak se  posebno odnosi na zaustavljanje infarkta.

„Što je infarkt kraće trajao manja će biti šteta za srčani mišić. I  upravo ta borba sa vremenom doprinela je boljem lečenju pacijenata.  Uprkos tome, kardiovaskularne bolesti su uzrok smrti broj 1. Srbija  svake godine zbog ovih bolesti izgubi grad veličine Zaječara. Ako bi se  sve preventivne mere primenile, svi pacijenti uzimali preporučenu  terapiju i adekvatno bili zbrinuti, ovaj broj smrtnih slučajeva mogli  bismo da smanjimo za trećinu", objasnio je u jutarnjem programu Radio  Beograda 1 načelnik odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za  kardiologiju KCS.

Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih  sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23  miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80 odsto  prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se spreči  kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička  neaktivnost).

Najuspešniji način lečenja je preventiva, navodi prof.dr. Arsen Ristić.  Teško je naterati nekoga starosti 45-50 godina, ko nema nikave tegobe da  ode na preventivne preglede.

„Pušenje trostruko povećava mogućnost ponovnog infarkta. Faktori rizika  pojedinačno nemaju veliku važnost sami za sebe, problem je što udruženi  stvaraju veliki problem. Nije svejedno da li je pacijent samo pušač ili ima i šećernu bolest, visok pritisak i genetsku predispozicuju za  kardiovaskularne bolesti. Takva populacije posebno mora da ide na  preventivne preglede. To su neinvazivni testovi, ultrazvuk srca, krvnih  sudova, test opterećenja i laboratorijske analize, vrlo lako i brzo mogu  da ukažu na to da li imate srčanu bolest", naveo je doktor.

Doktor Ristić savetuje i da pazimo šta jedemo. Svakodnevno konzumiranje  masne, slatke i slane hrane dugoročno povećava kardiovaskularni rizik.

Jednom mesečno, kaže doktor, možete pojesti šta god želite. Stres  takođe, mnogo utiče na srce.