Da li će otpornost bakterija na antibiotike izazvati novu pandemiju

Otpornost na antibiotike je forma otpornosti na lekove pri kojoj neke (sve češće, većina) potpopulacije mikroorganizama, obično bakterijskih vrsta, imaju sposobnost preživljavanja kada su izloženi jednom ili grupi antibiotika. Patogeni koji su otporni na višestruke antibiotike se smatraju multirezistentnim ili, kolokvijalno, „superbakterijama“. Otpornost na lekove se razvija kod mikroba, a ne ljudi.

Alarmantna predviđanja

Još pre nekoliko godina Silvio Bruzafero sa italijanskog Instituta za zdravlje, upozorio je javnost da je otpornost na antibiotike nastala zbog vrlo brzog širenja superbakterija, te da je to vanredna i urgentna situacija sa kojom će se svet sve češće suočavati.

Superbakterije se šire i preživljavaju zahvaljujući prirodnoj selekciji do koje je došlo zbog preterane upotrebe antibiotika, vrlo često i na svoju ruku od strane pacijenata. O ovoj „tihoj pandemiji“ lekari pričaju već godinama kao i Svetska zdravstvena organizacija koja stalno upozorava da je otpornost na antibiotike realna pretnja javnom zdravlju u svim delovima sveta.

Izveštaji koje daje agencija za praćenje antimikrobne rezistencije (Review on Antimicrobial Resistance) ne daju nimalo ružičasta predviđanja do 2050. godine: broj preminulih u svetu zbog bakterijskih infekcija će dostići 10 miliona godišnje i na taj način će prevazići smrtnost od tumora (8,2 miliona), dijabetesa (1,5 miliona) ili saobraćajnih nesreća (1,2 miliona), a troškovi lečenja će biti veći od 100 triliona dolara.

Pandemija kovidom je stavila u drugi plan mnoge druge zdravstvene probleme, ali ne i otpornost na antibiotike. Upravo je kovid 19, zbog više činilaca, a najviše zbog prenatrpanih bolnica, uzrokovao povećanje cirkulacije rezistentnih klica. Na poslednjem Kongresu italijanskih Udruženja za infektivne i tropske bolesti (Simit) ta tema je bila jedna od najvažnijih.

„Tokom pandemije smo primetili da se uvećao broj multirezistentnih bakterija, pre svega kod pacijenata na intenzivnoj nezi“, naglasio je profesor Pjerluiđi Viale, direktor poliklinike „Santa Orsola“ iz Bolonje i Predsednik 19 kongresa Simita. „Krajem novembra 2020. godine izašli su podaci za 2019, tako da još uvek nemamo podatke za situaciju tokom pandemije kovida. U Evropi se svake godine beleži oko 700.000 slučajeva infekcije multirezistentnim bakterijama sa 33.000 smrtnih ishoda, a od toga oko 11.000 u Italiji“, dodaje profesor.

Kako dolazi do pojave otpornosti na antibiotike

Globalizacija dovodi do progresivnog širenja rezistentnnosti u celom svetu, što je problem čija opasnost se prepoznaje i u političkim krugovima na međunarodnom nivou.

Kako se šire superbakterije:

– U zdravstvenim ustanovama otporne bakterije mogu se preneti kontaktom između samih pacijenata, između pacijenata i posetilaca, preko medicinskih sestara ili čak sa kontaminiranih površina i medicinskih uređaja (tokom intervencije).

– Otporne bakterije koje se pojave nakon antibiotske terapije mogu se preneti sa čoveka na životinju ili obrnuto.

– Bakterije, takođe, mogu zaraziti sirovo meso tokom klanja i izazvati trovanje hranom. Takođe, mogu kontaminirati mlečne proizvode, jaja, ribu i morske plodove, kao i voće i povrće.

– Turizam i uvoz hrane najbrži su način širenja rezistentnih sojeva bakterija preko državnih granica.

– Otporne bakterije dolaze do reka, jezera i podzemnih vodotokova, čak i ako ih postrojenja za prečišćavanje eliminišu i do 99 odsto.

– Čak i korišćenje stajskog đubriva može dovesti do širenja bakterija koje se množe na biljkama, prodiru u vodotokove ili do reka i jezera.

Oružja u borbi protiv otpornosti na antibiotuke

Ovaj problem je sve prisutniji i ubrzano se širi jer je sve više bakterija koje su otporne na antibiotike a izazivaju opasne infekcije. Te multirezistentne bakterije mogu normalno da se razmnožavaju i u prisustvu klasičnih antibiotika. Neke su, čak, i u stanju da budu otporne na sve poznate antibiotike.

Zato stručnjaci kažu da je neophodno koristiti antibiotike na korektan način i štititi se od infekcija, pre svega redovnom higijenom ruku. Pacijenti u bolnicama su nosioci multirezistentnih bakterija i njihov stalni kontakt sa lekarima i zdravstvenim radnicima može predstavljati način širenja klica pa je pranje ruku prva barijera u širenju multirezistentnih bakterija koje su u stanju da uzrokuju infekcije naročito kod osetljivih pacijenata.

Osim toga, upozoravaju stručnjaci, što se više antibiotika koristi, bakterije stiču sve veću rezistentnost tako da je iz tog razloga potrebno da ih koristimo kada za tim zaista imamo potrebe, a ne u slučajevima svih vrsta infekcije. Naime, tema preteranog korišćenja antibiotika postaje aktuelna svake godine kada počne sezona gripa, što je viđeno i ove godine sa kovidom 19, koji je virusna infekcija za čije lečenje nisu potrebni antibiotici od samog početka.

Antibiotici moraju da se koriste u tačno određeno vreme i u tačnim dozama.

Otpornost bakterija na antibiotike biće najveći uzrok smrtnosti

Nemogućnost borbe protiv bakterija, po rečima stručnjaka, postaće jedan od glavnih uzroka smrtnosti, jer napredak u sferi naučnih istraživanja u pronalaženju novih antibiotika neće biti zadovoljavajući. Naime farmaceutske kompanije nisu dovoljno podstaknute da finansiraju istraživanja o antibioticima jer se oni koriste u kratkom vremenskom periodu tako da ne donose zaradu, kao na primer lekovi za hronične bolesti.

Sa druge strane, stvaranje antibiotika koji će uspešno eliminisati multirezistentne bakterije nije lako s obzirom na to da se najčešće radi o pacijentima koji imaju više oboljenja pa ih je teško uvrstiti u klinička ispitivanja lekova.

Pored toga, svako od nas bi trebalo da koristi antibiotike sa velikom pažnjom. Godinama već se koriste izrazito često, ali treba imati u vidu da svaki antibiotik ne utiče samo na jedan patogen, već na čitav organizam pacijenta. 

„Potrebno je da svi oni koji prepisuju antibiotike preuzmu veću odgovornost, da pacijenti prestanu da ih uzimaju na svoju ruku, te da građanima bude dostupno više informacija na ovu temu“, naglasio je profesor Viale.

Borba čitavog sveta

Poslednjih godina se ovaj fenomen antimikrobne rezistentnosti izuzetno raširio tako da je bila neophodna specifična procena uticaja na javno zdravlje: prema patogenu, antibiotiku i geografskom području.

Kontinuirana upotreba antibiotika povećava selektivni pritisak, favorizujući nastanak, umnožavanje i širenje rezistentnih sojeva. Zatim, pojava patogena otpornih na više antibiotika istovremeno (multirezistentnost) dodatno smanjuje mogućnost efikasnog lečenja.

Antimikrobna rezistentnost je danas jedan od glavnih javnozdravstvenih problema u svetu sa važnim implikacijama, kako sa kliničke tačke gledišta (povećani morbiditet, smrtnost, trajanje bolesti, mogućnost razvoja komplikacija, mogućnost epidemija), tako i u smislu ekonomskih posledica, jer su potrebni dodatni troškovi za upotrebu skupljih lekova i procedura, za produženje boravka u bolnici ili nastanka invalditeta.

Prošle godine je Evropski savet ministara zdravlja zemalja članica jednoglasno istakao važnost zajedničke akcije, pristupa nazvanog „Jedno zdravlje“ (One health), odnosno suočavanja sa problemom sa svih aspekata.

Bruzafero napominje da rezistencija na antibiotike nije samo problem sa kojim se suočavaju ljudi i ne može se rešiti samo smanjivanjem upotrebu antibiotika u humanoj medicini već i u veterini, u uzgajalištima stoke, poljoprivredi i životnoj sredini. Naime korišćenje antibiotika ima veliki uticaj na ukupan ekosistem.

Tokom poslednjih decenija, međunarodne organizacije, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, Evropsku uniju i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti, izradili su preporuke i predložili koordinirane strategije i akcije usmerene na suzbijanje ove pojave, naglašavajući antimikrobnu rezistentnost kao prioritet u zdravstvenom sektoru.

SZO je usvojila Globalni akcioni plan za borbu protiv antimikrobne rezistencije postavljanjem pet strateških ciljeva usmerenih na:

• Podizanje nivoa svesti putem informisanja i obrazovanja namenjenog zdravstvenom osoblju i opštoj populaciji;

• Jačanje kontrole upotrebe antibiotika;

• Poboljšanje prevencije i kontrole infekcija;

• Optimizovanje upotrebe antimikrobnih sredstava na polju zdravlja ljudi i životinja;

• podrška istraživanju i inovacijama.

SZO je pokrenula i projekat Sistema globalnog praćenja antimikrobne rezistencije (Global Antimicrobial Resistance Surveillance Sistem) za podršku Globalnom akcionom planu za jačanje dostupnih dokaza o antimikrobnoj rezistenciji na globalnom nivou. Od decembra 2018. godine 71 država je registrovana za učešće u ovom Sistemu.