Jedna od deset osoba ima oštećenje sluha posle infekcije koronavirusom

Još nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili direktnu vezu između infekcije koronavirusom i problema sa sluhom. Ipak, sumnje postoje, jer se sve veći broj pacijenata žali da im se, pored gubitka čula mirisa i ukusa, za vreme i posle preležane bolesti sluh pogoršao.

Postoje pojedine svetske studije koje potvrđuju povezanost koronavirusa sa problemima sluha, a gošća Jutarnjeg programa, docent dr Ninoslava Dragutinović, otorinolaringolog i supspecijalista audiolog, navodi da je veza potvrđena o čemu svedoči i klinička praksa.

„Postoji već oko 185 relevantnih istraživanja, ali nisu urađeni na velikom broju pacijenata. Istakla bih da su kolege iz Niša uradile dijagnozu na sto pacijenata koja je i dalje jedna od većih i relevantnijih studija po pitanju uticaja kovida 19 na oštećenje sluha“, napominje doktorka Dragutinović.

Oštećenje sluha može da se javi akutno tokom terapije i lečenja infekcije ili postepeno posle preležane infekcije, čak i dve do tri nedelje kasnije, ističe doktorka. Pacijenti bi trebalo da budu obavešteni o tome i da ukoliko primete pad sluha u ma kolikom stepenu potrebno je da se obrate lekaru i urade ispitivanje.

„Dešava se da ljudima to ne smeta mnogo jer je uglavnom poremećena razumljivost govora. Oni kod kojih akutno nastane gubitak sluha, oni će sigurno doći kod lekara. Važno je znati da u privih 36 do 48 sati može dosta da se učini odgovarajućom terapijom“, naglašava dr Dragutinović.

Koronavirus kao i ostale vrste virusa, poput citomegalovirus, varičele, herpes zoster takođe imaju neurotropno dejstvo i utiču na oštećenje slušnog nerva.

Prvi simptomi oštećenja sluha

Ukoliko nagluvost uglavnom nastaje postepeno, tokom godina, ljudi uglavnom ne žele sebi to da priznaju. Prvi simptom je poremećena razumljivost govora. Osoba čuje, ali ne razume sve delove rečenice.

„Ljudi to ignorišu s godinama, onda počinju pogrešno da tumače pitanja, što dovodi do nervoze i stresova, posebno kod ljudi koji su radno aktivni. Ne žele sebi to da priznaju jer gluvoću vezuju za starost i nemoć koju većina teško podnosi. Za razliku od naočara koje ljudi rado nose, čak su postale i modni detalj, za slušni aparat svakoga veže neka negativna emocija. U suštini nemaju informaciju o slušnim aparatima i koliko je napredovala elektronika i da su oni minijaturni, da se ne primećuju i daju odličan kvalitet i prirodnost zvuka i slušanja“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

U svakom slučaju, svako bi trebalo čim primeti da ima problem sa razumevanjem govora da dođe na proveru sluha. Tu će dobiti i informacije o svemu šta mu se dešava i šta se može očekivati, a u razgovoru s audiologom će dobiti preporuku da proba slušni aparat.

Gubitak sluha može biti i posledica zapušenosti ušnog kanala, što se lako rešava. Spoljašnja upala ušnog kanala takođe izaziva pad sluha.

„Važno je naglasiti da se pad sluha audiometrijom veoma lako utvrđuje, ali svuda u svetu, kao i po preporukama SZO-a, ona nije jedini parametar za procenu. Potrebno je uraditi i subjektivnu procenu oštećenja sluha. To su testovi koje pacijent sam radi, jer nekada i granična oštećenja sluha od nekih 45 do 50 decibela značajno utiču na kvalitet života i zato je ta subjektivna procena veoma značajna jer je korekcija sluha često potrebna i kada nije u pitanju teže oštećenje sluha“, naglašava doktorka.

Oštećenje sluha kod mladih

Problemi sa sluhom dolaze i sa godinama, ali zabrinjava podatak da svaki osmi beogradski srednjoškolac ima određen stepen oštećenja sluha.

„To je trend svuda u svetu, ne samo kod nas s obzirom na to da živimo u okruženju koje je veoma bučno, a vidite da svako dete, pa i stariji ljudi imaju slušalice u ušima. Deca slušaju jako dugo muziku i to uz maksimalno pojačanu jačinu i do 105 decibela, što je potpuno neprihvatljivo jer je ta jačina dozvoljena u tranju do 15 minuta najviše“, objašnjava dr Ninoslava Dragutinović.

Naš slušni aparat nam na neki način daje povratnu informaciju i upozorenje kada je preopterećen bukom – pojavljuje se zujanje u ušima i pad sluha.

Pad sluha ne treba posmatrati samo kao nešto što nam onemogućava komunikaciju i govor, jer on pre svega narušava emocije i dovodi do depresije. Sa srednjim nivoom pada sluha mogućnost pojave Alchajmerove bolesti se povećava za 25 odsto. Tako da je tragedija što mnoge osobe dugi niz godina odlažu da se pozabave ovim problemom.

„Slušanje nije samo uvo. Slušanje su i slušni putevi. Slušanje je i akustički i emocionalni centar u mozgu koji nam omogućava da zvuk koji čujemo oblikujemo, prepoznamo i reagujemo na njega. Zato se dešava da se veliki broj starijih ljudi proglašava dementnim, a u pitanju je pad sluha“, naglašava na kraju gostovanja u Jutarnjem programu doc. dr Ninoslava Dragutinović, otorinolaringolog i supspecijalista audiolog.