Prevremeno rođena deca su pacijenti u koje treba najviše ulagati

Dete nije mali čovek vole da kažu pedijatri, a neonatolozi vole da kažu da novorođenče nije malo dete, a prevremeno rođeno novorođenče, odnosno nedonošče, kako je uvreženo ime, nije ni novorođenče, napominje profesor dr Georgiris Konstantinidis.

„To bi bila prava paradigma i pravi način da se oslika ova specifična kategorija. U svakom slučaju, radi se o najosetljivijoj populaciji, a sa druge strane radi se o grupi koja sigurno ima najviše šansi za izlečenje ukoliko se ne radi o nekoj ekstremnoj nezrelosti“, naglašava profesor.

Od jednog pacijenta koji je 60-ih i 70-ih godina preživljavao u oko pet odsto slučajeva došlo se do situacije da nedonoščad danas preživljavaju u preko 95 odsto slučajeva i predstavljaju respektabilnu grupu pacijenata u koju vredi ulagati. To je oblast u medicini gde se najviše isplati ulagati, smatra gost Jutarnjeg programa.

Osim medicinske nege, prevremeno rođenoj deci je neophodno i prisustvo roditelja od najranijeg perioda života i od tih prvih dana, čak i ako majka detetu ne može konkretno da pomogne, ali su njeno prisustvo i nega veoma važni.

„Takođe, je veoma bitno, i to je savremeni trend u medicini, ovu decu ne izlagati medicinskim procedurama, osim najneophodnijih. To podrazumeva takozvanu 'nežnu negu' – tišinu, eventualno melodi terapiju, vrlo često je potreban i taj mrak, odnosno zatamnjenost prostorije imajući u vidu da oko 95 odsto vremena ova novorođenčad provode spavajući“, dodaje neonatolog.

Osim toga, prevremeno rođena novorođenčad su veoma heterogena grupa. Svako rođenje pre navršene 37. nedelje trudnoće podrazumeva, u stvari, prevremeno rođenu novorođenčad, ali sasvim je izvesno da nije isto ako se dete rodi sa 24 nedelje, koliko je sada granica preživljavanja.

Praktično, čim se pređe polovina trudnoće ta novorođenčad imaju 50 odsto šanse da prežive. Sasvim sigurno da je njihov boravak u bolnici mnogo duži nego takozvanog kasno rođenog prevremeno rođenog novorođenčeta posle 32. nedelje, koje u savremenoj medicini ima, praktično, ima iste šanse za preživljavanje i istu prognozu kao i novorođenče rođeno posle 37. nedelje.

„Što se tiče telesne mase, ne postoji neka granica, ali se smatra da je novorođenče telesne mase ispod dva i po kilograma male porođajne težine, a ispod kilograma veoma male porođajne težine. Sada je uvedena i kategorija ekstremno male porođajne težine ispod 750 grama i ta novorođenčad će sasvim sigurno dugo vremena provesti u bolnici, ali u savremenoj medicini i ona imaju vrlo dobru prognozu za kvalitetan i dug život“, napominje profesor Konstantinidis.

Prisustvo roditelja je neophodno ne samo zbog novorođenčadi, nego i zbog samih roditelja, posebno majke, pre svega zbog kontakta kože na kožu, zbog razbijanja anksioznosti i straha koji najčešće postoji prema ovakvoj populaciji.

„U krajnjem, početka bavljenja novorođenčetom kako bi se izvukao maksimum iz tog neurološkog razvoja i psihomotornog kasnije, koji je potrebno nastaviti kod kuće, bilo vežbama, bilo pristupom koji se nauči u bolnici“, naglašava gost Jutarnjeg programa, profesor dr Konstantinidis.