Читај ми!

Ендометриоза – контроверзно, неизлечиво и непријатно обољење које може бити узрок неплодности

Процењује се да у Србији свака 15. жена има ендометриозу, која може да буде узрок стерилитета. Још није откривено како тачно настаје ова болест, она није излечива, али се може ставити под контролу и тако обезбедити жени далеко бољи квалитет живота и вратити шанса за добијање потомства.

Једна од најконтроверзнијих болести у гинекологији и акушерству у последњих 20-30 година је ендометриоза материце. Још није откривено како тачно настаје, није излечива, али се зна да се јавља између 18. и 50. године живота, то јест у репродуктивном периоду жене.

„Ендометриоза је хронична, прогресивна болест, упална болест, коју обележава раст слузнице материце и изван шупљине материце. Она може да захвати било који орган у телу жене, почев је од црева, мокраћне бешике, плућа, централног нервног система, затим самог мишића материце, коже и најчешће, јајника“, објашњава др Ивана Рудић Биљић, гинеколог.

Фактори ризика који се јављају и које ми донекле прихватамо, јесу рана прва менструација, то значи пре 12. године живота, кратки циклуси, менструални циклуси испод 3 дана, абнормалности материце, гојазност, превелика употреба кофеина и слабија физичка активност.

Eндометриоза има врло широк и поменљив скуп симптома. То су најчешће болне менструације, болни односи, продужено менструално крварење.

„Последњих година, оно што се јавља што је јако неспецифично, јесу болови и, да кажем, промене у смислу гастроинтестиналног тракта. Опстипације, дијареје, надутост, онда сметње у уринарном тракту, јављају се често главобоље, депресија, анксиозност и све то јако ремети квалитет живота пацијенткиње, али и њене околине“, наводи др Рудић Биљић.

Према њеним речима, ендометриоза веома лоше утиче на живот жене јер доводи до смањене физичке активности, јавља се депресија, немогућност обављања свакодневних активности, што доводи и до других проблема у породици и на послу.

Дијагноза се поставља на основу анамнезе – разговора са пацијенткињем, затим прегледа, ултразвучне дијагностике, која се допуњује снимцима добијеним магнетном резонанцом, да би се прецизно одредили локализација и обим лезије. Неретко се користи и лапароскопија која представља златни стандард у гинекологији и акушерству.

„Лапароскопија може да буде и дијагностичка и терапијска. То подразумева хируршка интервенцију, операцију која може да буде дијагностичка када је лекар већ нешто приметио на ултразвуку, на магнетној резонанци, да би се верификовало или потврдило оно што се јако често дешава у последњих пар година. То је та дубока пелвична ендометриоза која није оком видљива на ултразвуку и на магнетној резонанцији, али се види приликом лапароскопије уживо“, истакла је др Рудић-Биљић.

Ендометриоза и неплодност

Ова болест често годинама остаје непрепозната управо због тога што су симптоми јако широки и варијабилни. Ендометриоза је и велики узрок неплодности код пацијенткиња.

„Процењује се да је за неке између 25 и 50 одсто узрок неплодности, а разлог су, значи, првосходно ендометриозе на јајницима, значи чоколадне цисте. То су, значи, цисте које расту на јајницима, које расту на рачун племенитог ткива јајника, смањују њихову вредност у смислу фоликула, смањују резерву јајника, ометају нам овулацију, имплантацију, стварају прираслице на јајницима, јајоводима, материци и тако ремете и анатомију мале карлице и долази до болова“, наводи др Рудић-Биљић.

„Данас ендометриоза не може да се излечи, али може да се стави под контролу. То је најчешће комбинација медикаментозне терапије и хирургије у циљу да се смањи бол, да се побољша квалитет живота, да се смање компликације и да се очува плодност“, нагласила је гошћа Јутарњег програма.

Да би се ова болест што пре открила, неопходно је одлазити на редовне годишње гинеколошке прегледе. Гинекологу се треба јавити и пре истека тог периода уколико се појаве симптоми.

Када је реч о превенцији, физичка активност потврђено помаже код ендометриозе, јер повећава прокрвљеност ткива, смањује ниво кортизола стреса и повећава ниво ендорфина. Што се тиче исхране, ту су мишљења подељена и не постоји консензус да ли је боље јести више биљну храну или нешто комбиновано.

субота, 04. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво