Starimo od rođenja, ali kako to da usporimo

„Postoje dobri i loši geni, odnosno polimorfizmi koji nas čine da budemo drugačiji jedni od drugih. To ne znači da su ti geni loši, oni su samo drugačiji. Mi možemo načinom života da utičemo da ti geni koji su dobri još više dođu do izražaja, a oni izmenjeni geni da se postepeno utišaju i na taj način ih ne prenesemo narednim generacijama“, kaže genetičarka Ivana Buzadžić.

Prema njenim rečima, postoje geni koji su povezani sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i koje ne možemo da promenimo i na to ne možemo da utičemo, ali možemo da budemo obazrivi i da se često kontrolišemo ako znamo da postoji predispozicija ka nečemu, jer ciljana prevencija je dobra, ali se mora znati šta tačno treba da sprečimo.

U tome svemu može da pomogne personalizovana medicina, kojom se svakome na osnovu njegove genetike može prilagoditi ishrana ili neka terapije.

Što se starenja tiče, treba razlikovati biološku i hronološku starost. Hronološka starost su naše godine, a biološka je naša starost na ćelijskom nivou.

„Možemo dati silan novac za razne kreme i preparate, odlaziti kod kozmetičara deset puta nedeljno, ali je mnogo važnije obratiti pažnju koliko smo mi stari na ćelijskom nivou, jer naša reakcija na sve tretmane umnogome zavisi od toga“, navodi Buzadžićeva.

Biološka starost zavisi i od načina života i od genetike. Krajevi molekula DNK, takozvane telomere, štite genetski materijal od propadanja, a proces starenja počinje od kako se rodimo.

Kako usporiti biološko starenje 

Ubrzavanje starenja, prema njenim rečima, počinje u drugoj polovini dvadesetih godina. Zašto neki ljudi sa 60 izgledaju kao da imaju 30 i obratno, Buzadžićeva objašnjava da zavisi od brojnih faktora.

„Dosta utiče način ishrane, način života, količina stresa. Moramo imati ciljanu suplementaciju i to je ono što radi nutrigenetika i da se hranimo onako kako najbolje odgovara našim genima. Tu nema nikakvih restrikcija i isključivanja, jednostavno ishranu prilagođavate vašim genima“, ističe genetičarka.

Samim tim će se uticati na aktivaciju telomeraze - enzima koji doprinosi da se telomere ne skraćuju toliko vremenom, jer kada se previše skrate, onda ta ćelija ulazi u proces starenja.

„Ono na šta mi utičemo kada se uradi analiza telomera je da se daje predlog ishrane, daju se određeni suplementi koji učestvuju u aktivaciji telomeraze, koja sprečava preterano skraćivanje telomera. Naše analize pokazale su da oni koji se toga pridržavaju ne samo da zadržavaju dužinu telomera, već se i bolje osećaju i njihovi biohemijski parametri su dobri", kaže Ivana Buzadžić.

Osim toga, analiziranjem genoma, može se poboljšati efekat terapija kod ljudi. Farmakogenetski profil, koji služi kao neka vrsta genetske lične karte, pomoći će lekarima i farmaceutima da odaberu terapiju koja najviše odgovara pacijentu.