Zašto popuštanje mera nije popravilo situaciju, već je pogoršalo

S obzirom na prekid rada tokom pandemije i karantina očekuje se da će brojka do koje je „Dilojt“ došao, a koja je već za 16 odsto veća nego u istraživanjima iz 2017. godine, dodatno rasti.

Briga za bližnje i finansije ili pak, strah od bolesti, uzeli su danak, ali popuštanje mera ne samo da nije popravilo situaciju, već ju je dodatno pogoršalo.

Istraživanje koje je sproveo institut CIPD pokazuje da jedna od četiri osobe ima strah od povratka na posao, dok jedna od tri osobe strahuje od putovanja javnim prevozom.

Iznenadno zatvaranje, kao i ukidanje karantina, bez prilike da se pripreme na promene, kod mnogih ljudi je izazvalo emocije sa kojima ne znaju da se nose.

Naime, veliki broj ljudi zavisi od društvenih kontakata, a propisane mere mnogima su teško pale. Isto tako, zbog istih tih mera mnogi od onih koji su i pre pandemije imali psihičke probleme nisu bili u mogućnosti da dođu do zdravstvenih ustanova kako bi dobili potrebnu pomoć.

Mnogi zaposleni pomoć traže i na radnom mestu, ali s obzirom na to da lek za koronavirus ne postoji, situacija se neće mnogo popraviti.

I dok IBM i „Goldman Saks“ imaju plan kako da nastave s poslom uprkos krizi (merenje temperature zaposlenih), mnoge druge delatnosti su bile prisiljene na mnogo drastičnije mere. Rad od kuće jeste jedna od mogućnosti, ali u velikom broju slučajeva to znači da će biti zatvorena jedna ili više kancelarija. Naravno, postoji i niz drugih mera i mnoge kompanije iz dana u dan otkrivaju nove načine za što normalniji nastavak posla.

Neizvesnost i osetljivost su neizbežni

Međutim, ono što je svima zajedničko je traženje načina za uštedu, a da se pritom ne stvore novi troškovi koji bi izazvali smanjenje produktivnosti uzrokovane lošim psihičkim stanjem zaposlenih.

U periodu pandemije neizvesnost je neizbežna, a zaposleni se osećaju izuzetno ranjivo. Dok su mnogi drugi govorili o talasu otpuštanja, čelnici „Mark end Spensera“ na početku pandemije svojim su zaposlenima dali bonuse od 15 odsto kako bi im stavili do znanja da prepoznaju novonastali pritisak kojem su izloženi. Drugim rečima, stvorili su radnu atmosferu u kojoj su se ljudi osećali sigurno i zbrinuto, što je veoma značajno, tvrde stručnjaci, o čemu bi mnoge kompanije trebalo da razmisle.

Jedan od problema vezanih za rad od kuće je i taj da mnogi zaposleni koji imaju psihičkih problema pored sebe nemaju kolege koji bi primetili da su pod pritiskom, a broj onih koji rade od kuće drastično se povećao (20 miliona ljudi u odnosu na 1,7 miliona 2019. godine). Komunikacija među ljudima se obavlja elektronskim putem i mnogo toga prolazi ispod radara.

Nije sve crno

Poslodavci bi trebalo da svojim zaposlenima daju do znanja da su im njihova vrata uvek otvorena, ali i da budu odgovorni da na vreme prepoznaju znake upozorenja, što je često jako teško.

Zaposleni koji žive u kućama s dvorištem i nemaju decu potpuno drugačije su se prilagodili radu od kuće od zaposlenih koji žive u manjim stanovima sa celom porodicom, a poslodavci bi morali da pokažu razumevanje za njih.

Drugim rečima, ljudski pristup problemima je važniji nego ikada do sada i sve je mnogo teže držati pod kontrolom jer ne postoje univerzalna rešenja, već svakom slučaju treba pristupiti pojedinačno.

Neke kompanije su toga postale svesne i pre početka pandemije, pa su u celom ovom haosu bile daleko spremnije za novonastalu situaciju.

Na kraju, opet je sve na poslodavcima, koji, ne sme se zaboraviti, uporedo moraju da brinu i o opstanku poslova, pa je moguće da ne uspeju na vreme da obrate pažnju na dobrobit zaposlenih.

Međutim, „Dilojt" nudi i jednu pozitivnu statistiku za poslodavce o kojoj bi trebalo ozbiljno da razmisle – svaka funta uložena u dobrobit zaposlenih, poslodavcu se vraća kao zarada od pet funti.