Zašto su neki od nas levoruki a neki desnoruki

Najnovija studija je pokazala da sklonost korišćenja jedne dominantne ruke nije povezano sa mozgom ili neurološkim razvojem.

Hoćemo li biti levoruki ili desnoruki zavisi od bioloških faktora određenih pre našeg rođenja. Jedna od deset osoba je levoruka.

"Naši podaci ukazuju na kičmu, a ne na mozak, stoji u izveštaju tima istraživača iz Nemačke, Holandije i Južne Afrike, na čelu sa biofizičarima sa Univerziteta Rur Bohum.

Levorukost potiče iz kičme, ne iz mozga 

Oni su pažljivo nadzirali ekspresiju gena unutar kičme koja se razvija u fetusu u maternici između osme i dvanaeste nedelje trudnoće.

Pretpostavka je da aktivnost gena u mozgu, u zavisnosti od toga koja hemisfera pokazuje najviše aktivnosti, određuje da li će neko biti desnoruk ili levoruk.

Naučnici su svoja istraživanja usmerili na delove kičme odgovorne za prenos električnih impulsa na ruke i noge, a ta asimetrija određuje da li osoba piše desnom ili levom rukom.

Iako još uvek nije jasno šta bi spoljni faktori, koji to prouzrokuju mogli da budu, moguće je da oni menjaju način rada enzima kod deteta u razvoju, što zauzvrat menja način na koji njihovi geni mogu da se izraze.

To utiče na asimetriju genske aktivnosti prisutne u kičmi.

Pored dominantne leve, odnosno desne ruke ili noge, postoje i dominantno uho i dominantno oko.

Statistika kaže da od svih ljudi na svetu levouhih ima čak 40 odsto, a levookih 30 odsto. 

Pored levorukih i desnorukih postoje ljudi koji mogu istovremeno da upotrebljavaju obe ruke za različite zadatke - ambideksteri. Ovu sposobnost ima jedna osoba u sto ispitanih.

Među ljudima koji koriste levu i desnu ruku najmanje je sportista. Veruje se da je obe ruke podjednako koristio  Leonardo da Vinči.