Osobe koje preleže kovid 19, podložnije psihološkim problemima

Ukupno 402 pacijenta zaražena koronavirusom u milanskoj bolnici „San Rafael", bila su deo istraživačkog projekta za sagledavanje dugoročnog uticaja virusa na funkcionisanje mozga. 

Otkriveno je da je mesec dana nakon napuštanja bolnice, veliki broj pacijenata patio od posttraumatskog stresa , anksioznosti, nesanice ili depresije.

Istraživanje je pokazalo da je više od polovine pacijenata - 265 muškaraca i 137 žena, imalo bar jedan od ovih poremećaja, prenosi Dejli mejl.

„Odmah je bilo jasno da bolest može imati i posledice na psihijatrijskom nivou", rekao je profesor Frančesko Benedeti, vođa grupe za istraživanje u bolnici „San Rafael".

Studija je objavljena u naučnom časopisu "Mozak, ponašanje i imunitet".

Na osnovu kliničkih intervjua i upitnika za samoprocenu, lekari su otkrili posttraumatski stresni poremećaj u 28 odsto slučajeva, depresiju u 31 odsto, anksioznost kod 42 odsto pacijenata, nesanicu kod njih 40 odsto i simptome opsesivno-kompulzivnog poremećaja kod petine pacijenata.

Iako se za sada smatra da su žene manje podložne infekciji koronavirusom, nova studija otkrila je da imaju veći rizik od anksioznosti i depresije, ako dobiju kovid 19, otkriva studija.

Istraživači nisu otkrili konkretne razloge takve statistike, ali veruju da je to možda posledica različitosti između imunološkog sistema kod muškaraca i žena.

Smatra se da koronavirus može uticati na rad mozga, a na to dodatno utiču i faktori kao što su stigmatizacija obolelog, socijalna izolacija i briga o tome da se ne zaraze osobe iz bliže okoline, navodi se u studiji.

Ranije ovog meseca, naučnici su upozorili na potencijalni rizik po funkcije nervnog sistema koji nosi koronavirus.

Majska studija iz Australije otkrila je da između jednog i četiri procenta ljudi zaraženih virusom razvija simptome slične psihozi.

U novoj studiji iz Italije istraživači navode da su posttraumatski poremećaj, duboka depresija i anksioznost takođe stanja na koja, osim virusa, utiču godine starosti ali i invalidnost.

„Uzimajući u obzir uticaj kovida 19 na mentalno zdravlje, trenutne uvide i opažanja o psihičkom stanju onih koji su bii zaraženi, preporučujemo procenu psihopatologije preživelih od kovida 19 i jačanjeistraživanja u tom polju, kako bi se otkrila i lečila nova psihijatrijska stanja", zaključuje se u studiji.