Merima Njegomir peva i kad ćuti, govorio je Dobrica Ćosić

Lek su mnogi pronalazili u rečima njenih pesama – Pamtim još, Zbog tebe, Što je lepo kad se neko voli, Ruzmarin, Bol bolujem, Da nije ljubavi tvoje i još desetinama hitova. Ponosno je nosila epitet Zlatni glas srpske estrade. Za nju, kažu, nije bilo tajni u muzici.

„Merima Njegomir je bila vrsni interpretator narodne klasike. Mogu sigurno reći da je svojim interpretacijama zadužila generacije i pokazala jedan put i način pevanja, samo njoj svojstven“, navodi Vlada Panović, šef Narodnog orkestra RTS-a.

„Od kada je ušla u muziku Merima Njegomir je imala plemeniti odnos prema sopstvenom talentu i bogatoj kulturnoj baštini koju je tim glasom predstavljala. Njen glas je pretvorio neke pesme nastale u drugoj polovini 20. veka u tradicionale koji će ostati besmrtni“, naglašava Predrag Peca Popović, hroničar pop kulture.

Pred mikrofon je prvi put stala pevajući za svoje društvo u pratnji orkestra „Citadela“. Sa svega 19 godina počela je da osvaja Beograd nastupajući u restoranu „Romantičar“, a ubrzo se za njen talenat čulo i u Radio Beogradu, gde je pozvana da snimi probne snimke.

„U mom srcu, u mojoj duši je uvek bila narodna muzika. Ja sam je slušala od detinjstva, ja sam imala sreću da odrastem uz Radio Beograd, divne pevače“, govorila je Merima novembra 2013. godine.

Pamtiće se kao prvi pevač narodne muzike koji je održao koncert na Kolarcu. U biografiju je upisala i mesto urednika narodne redakcije RTS-a. O njenom talentu svedoči i na desetine prestižnih nagrada, ali i reči kolega i poznavalaca njenog rada zabeleženih u monografiji.

„Kada slušam Merimu Njegomir kako peva, ja verujem da ona peva i kada ćuti. Jer ona peva dušom. Blago njoj. I svima koji je slušaju“, napisao je Dobrica Ćosić.

„Ono što je za nju bilo strašno karakteristično, to je bio njen istraživački duh. Ona je pevala na 20 jezika, nije znala sve te jezike, ali je vrlo korektno pevala. A kada smo bili u Kini ona je fascinirala Kineze u 7 gradova, gde smo pevali kinesku pesmu i to je bilo zaista fascinantno“, kaže profesor Nikola Rackov.

Fascinirala je i oduševljavala publiku, ali i prijatelje, ne samo glasom, već i energijom, umerenošću, darežljivošću.

„Žena zmaj, za sve, izuzetan borac, Marljiva, šta god je trebalo da se uradi. A ono što je šlag na torti svim njenim osobinama, to je da kad god je bila potrebna pomoć, bilo kome, bilo za šta, kad je mogla pritrčala je“, naglašava Snežana Đurišić.

„Uvek je bila nasmejana, uvek je bila prijemčljiva, raspoložena da razgovara, da da pravi savet ili da primi i pozitivnu i drugu krtiku. U svakom slučaju je bila jedna fina, normalna osoba, dama i umetnica i čovek i kolega i prijatelj“, ističe Čedomir Marković.

Dan pre njene smrti objavljena je i poslednja pesma koju je snimila sa grupom „Legende“.

„Nisam mogao ni da sanjam da će poslednja pesma koju je otpevala biti sa nama. Biti moja pesma. Veliki gubitak. Tih institucija kao što je ona u našoj muzici i u narodnoj i u zabavnoj i u rokenrolu sve je manje“, smatra Zoran Dašić.

Merima Njegomir rođena je 1953. u Zemunu, a ljubav i talenat za pevanje nasledila je od majke. Ipak, njena prva želja da se muzički obrazuje nije joj ispunjena. Roditelji nisu imali novca ni za pijanino, a u petom razredu nije primljena u hor, jer se zbunila na audiciji.

Međutim, sve to je nije sprečilo da se upiše na listu najistaknutijih umetnika. Od pevačice glasa koji miluje, kako je mnogi nazivaju, oprostili su se brojne kolege, umetnici, državni zvaničnici, građani.